Tuđa vozačka spasava od kazni

Svaki dan po 300 kazni: Kamere beleže saobraćajne prekršaje

Zbog predviđenih rokova za uplatu novčanih kazni još ne postoji podatak koliko novca su vozači morali da plate za kršenje pravila saobraćaja, ali stručnjaci procenjuju da je reč o iznosu od najmanje 30 miliona dinara.

Upravo iz ovih razloga srpski vozači već traže „rupe u zakonu” kako bi izbegli drakonske kazne. Na domaćim internet forumima počela je prodaja spreja za koji se tvrdi da, nakon što se naprska na registarske oznake, navodno pojačava refleksiju 50 puta čime zaslepljuje kamere i onemogućava policiju da evidentira prekršioca.

Mada ovaj sprej, koji je veoma popularan u inostranstvu, ne može da se nađe ni u jednoj prodavnici u Srbiji, moguće ga je naručiti internetom za 22 evra.

Osim toga naši građani pokazali su domišljatost i bez tehnoloških čuda i magičnih sprejova. Mnogi čitaoci „Blica” su se javili s informacijom da već duže uredno funkcioniše svojevrsna berza vozačkih dozvola. Tako se odgovornost za prekršaj prebacuje na starije ukućane ili komšije koji poseduju vozačke dozvole, ali već godinama nisu seli za volan. U pomoć priskaču i komšije koje će za novčanu nadoknadu prihvatiti odgovornost za prekršaj u kome uopšte nisu učestvovali.

Takozvano iznajmljivanje dozvola ne oslobađa od plaćanja kazni, ali čini da kaznene poene ne dobijaju oni koji se ogreše o pravila saobraćaja, već ih sakupljaju oni na koje uopšte i ne utiču. Kako „Blic” saznaje, komšije i rođaci, koji su po pravilu penzioneri, za ovakvu uslugu naplaćuju određeni procenat zaprećene kazne, odnosno od 1.000 do 10.000 dinara.

Iako iz Ministarstva unutrašnjih poslova nisu želeli da komentarišu ove slučajeve „nadigravanja” vozača s policijom, objašnjavajući da bi time još više podstakli ovakvo ponašanje, sagovornici „Blica” koji se bave bezbednošću saobraćaja složili su da su ljudski životi mnogo važniji od novca koji se zaradi i izgubi na kaznama.

Stojadin Jovanović iz Agencije za bezbednost saobraćaja istakao je za „Blic” da je svrha postavljanja kamera povećanje bezbednosti svih učesnika u saobraćaju.

- Postoji sumnja u to koliko je sprej efikasan. On ne može da funkcioniše u svim vremenskim uslovima, a osim toga moguće je videti prekršioca na osnovu vrste vozila, pa čak i snimanjem lica vozača. Ali iako u prskanju tablica i prebacivanju odgovornosti na nekog drugog ima elemenata krivičnog dela, od toga je mnogo važnija činjenica da takvi vozači lažu samo sebe. Ideja video-nadzora je da se sačuvaju životi i građani ne treba da se trude da prevare kamere, već da poštuju saobraćajna pravila - smatra Jovanović.

S njim se slaže i Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, koji za naš list kaže da je u zakonu uvek mogu da se nađu rupe, ali da „u istoriji bolesti na obdukcionom stolu one ne postoje”.

- Nekada možete da izigrate zakon, ali nikada ne možete da izigrate posledice nebezbednog ponašanja, odnosno povrede i smrt - objašnjava Okanović.
On smatra da je upoznavanje učesnika u saobraćaju sa mogućim posledicama ključno ukoliko država želi da smanji broj stradalih na našim drumovima.

- Samo prevencijom i edukacijom mogu da se postignu dobri rezultati. Ukoliko se životi čuvaju samo kažnjavanjem, uvek ćemo imati i ovu drugu strane medalje, odnosno rupe u zakonu. Dokle god se ide na kartu nadigravanja vozača i policije, neće biti kraja, već samo stradanje - zaključuje Okanović.