Kako najlakše uvesti automobil (3): Izbegavajte automobile sa privlačno niskom cenom

Cena transporta zavisi od udaljenosti zemlje. Ako, na primer, uvozite vozilo iz Štutgarta ili Minhena koji je oko 1.000 kilometara udaljen od Beograda, računajte da će vam za gorivo i putarinu trebati oko 500 evra. Holandija ili Francuska su više udaljene, pa su troškovi transporta veći i iznose bar 700 evra. Na najvećim auto-pijacama u Holandiji, na primer, rade sve službe zadužene za kontrolu vozila, a radi se i registracija i izdaje potrebna dokumentacija.

Registracija i izdavanje tranzitnih tablica i osiguranja traje oko 30 minuta. Kada je reč o procedurama, u svakoj zemlji EU potrebne su privremene tablice (col tablice) i osiguranje, što košta oko 150 evra, a treba platiti i ekološku taksu 140 evra.

Boris Radak, vlasnik autoplaca “Autlet MBG” savetuje da već prilikom kupovine obavezno obratite pažnju na mehaničku ispravnost vozila, stanje karoserije...
 

- Kupac bi sa sobom trebalo da povede ipak i nekog ko se dobro razume u automobile. Tu mora da se proveri dokumentacija koja ide uz vozilo, da mušterija dobije originalnu saobraćajnu dozvolu, odjavu, račun iz firme u kojoj je vozilo kupljeno. Preporučljivo je da imaju i servisnu knjižicu vozila jer na osnovu dokumentovane kilometraže, može da ima se umanji procena vozila prilikom samog carinjenja, više kilometara znači manja taksa - navodi Radak.

On poručuje da treba izbegavati kupovinu vozila od privatnih prodavaca u inostranstvu.
- Neko može da vam proda problematično vozilo u iznajmljenom stanu i veća je verovatnoća da se tu desi neki problem. Takođe, treba izbegavati i vozila sa privlačno niskom cenom jer je to jasan signal da sa vozilom postoji neki problem - kaže naš sagovornik.

Za vozila evropskog porekla ukinuta je carina, a ako kupac hoće da ostvari pravo na bescarinski uvoz, treba da u državi gde kupuje vozilo, obezbedi evro 1 obrazac - odnosno potvrdu da je vozilo proizvedeno na teritoriji EU.

- Dodatno, za sva vozila koja se uvoze iz EU, a koja su starija od 2002. godine mora da se traži potvrda o ispunjenosti evro 3 standarda od Sekretarijata za bezbednost saobraćaja. Za firme to košta oko 15.000 dinara, a za građane oko 6.500 dinara - navodi Radak.

Prevara koje se treba paziti, upozorava Radak, jeste i falsifikovanje dokumentacije.
- Dešava se da domaći uvoznici vozila “podmlađuju” kako bi se fiktivno prikazala evro 3 norma i omogućilo carinjenje onih vozila koja ne podležu tom standardu. Takva vozila obično imaju nižu cenu od tržišne cene tog modela u istoj godini proizvodnje. Teško je zaštititi se od toga na svoju ruku, pa je najbolje da se godište vozila proveri u ovlašćenom zastupništvu tog brenda. Ako se desi da postoji malo odstupanje između prizvodnje i prve registracije, to je normalna pojava, ne treba paničiti. Možda je vozilo stajalo u salonu duže, zato naša carina računa prvu registraciju, a ne godinu proizvodnje kao podatak za carinjenje. Taj datum će pisati i u srpskoj saobraćajnoj dozvoli - kaže Radak. Kompletan vodič za uvoz automobila možete čitati u sledećem broju „Auto Bilda“.