Vidanje zimskih rana na automobilu

Zaleđena ručna kočnica

Zaleđivanje ručne kočnice bio je poznati problem kod starih vozila poput „jugića i „stojadina“. Međutim, vlaga, so i prljavština, i te kako utiču na stanje ovih kočnica pa ko ih zanemari rizikuje probleme kada temperatura padne i one zalede i

otkažu.  Glavni krivac je oštećenje na takozvanom bužiru, odnosno zaštitnom omotaču sajle. Kada je ovaj deo oštećen voda i prljavština prodiru u sajlu i vremenom se slivaju u doboš kočnice. Kada je napolju minus, voda u sajli se zaledi pa kada uveče povučemo ručnu kočnicu ujutro nećemo moći da je otkočimo. Dešava se čak da i kada u dobošima ima vode, obloge zalede i ostanu zalepljene za ivicu doboša bez obzira na to što ručna  kočnica uveče nije podignuta.

Opruge unutar doboša koje u normalnim okolnostima razmiču paknove jednostavno nisu dovoljno jake da ih odlepe i tada je gotovo nemoguće krenuti. Jedini način da ponovo pokrenete automobil, bez negativnih posledica, jeste da ga „utoplite“ što ćete najlakše uraditi u nekoj garaži. Ako to nije opcija, preostaje vam poznata lavor-vruća voda-peškir varijanta. Možete probati i vožnjom napred-nazad koja će u nekim slučajevima odblokirati kočnice.

Preventiva u smislu pregleda doboša i sajle u servisu je najbolji lek. Takođe, set pakni, doboš i kočioni cilindar iskusniji hobi majstori mogu zameniti samostalno, ostalima ipak preporučujemo usluge servisera.

Savet: Kod starijih i lošije održavanih vozila gde postoji rizik od ulaska vode u kočioni sistem treba izbegavati upotrebu ručne kočnice po hladnom vremenu 

Oštećena posuda tečnosti za stakla

Jedno od čestih problema koja nastaju tokom hladnih dana i noći svakako je oštećenje, odnosno pucanje sistema za pranje stakala. Naime, mnogim vozačima ostane letnja tečnost u posudi,  pa kada zahladi, a ova tečnost nije otporna naniske temperature, ona se zaledi i počne da se širi. To dovodi do pucanja plastične posude za tečnost, međutim, češći problem je kada se tečnost u gumenim crevima koja vode do brizgaljki zaledi i tako ih ošteti. Takođe, dešava se da se i same brizgaljke zalede, ali to se najbrže reši bilo kojim predmetom sa dovoljno oštrim vrhom kojim treba da ih pročačkate. Ali, ako su posuda i gumena creva pukla, moraju da se menjaju. Evo kako to izgleda na „škoda fabiji“.

Savet: Nikada nemojte dozvoliti da dočekate minus a da vam u posudi ostane letnja tečnost za pranje vetrobrana

Slomljen branik

Savet: Za sitna oštećenja i ogrebotine najpraktičnije rešenje su folije zakaroseriju. Lepe se na udarne zone (ili na celo vozilo) i čuvaju boju tako što pri grebanju vozila, vi u stvari grebete foliju.

 

Obloga branika najčešće strada zimi i to kada parkiramo na mestu gde je gomila snega. Dovoljno je da se sneg samo malo podvuče pod branik i da ujutru, kada zaledi, bude prava drama izaći sa parkinga.

PRVI korak: Posle čišćenja sva oštećenja prvo se “peglaju” specijalnim fenom

Vožnja u „rikverc“ garantuje oštećenje plastične obloge (koja inače po hladnoći postaje krta) pa pri izlasku sa parking mesta na koje ste jedva ušli, čujete onaj grozni neprijatni zvuk koji potvrđuje da je obloga naprsla ili pukla. Otud svi oni silni parčići plastike rasuti po neočišćenim parking mestima po gradu.

DRUGI korak: Nakon pripreme i ravnanja obloge branika sledi zavarivanje pukotina sa spoljne strane

Međutim, ukoliko vam se ovo dogodilo, upravo te parčiće plastike nikako ne treba da bacite, već ih pokupite i sačuvajte jer će biti preko potrebni za popravku oštećenja obloge branika.

TREĆI korak: Obloga branika se okreće i sa unutrašnje strane se pristupa zavarivanju sa elektrodom

Takođe, ako oštećenje nije veliko,  odnosno ukoliko ovaj deo nije pukao, već seulubio ili ogrebao, onda se možete poslužiti brojnim rešenjima kakva se nude u prodavnicama automobilske opreme. Tu, pre svega, mislimo na setove za opravku plastičnih delova, „skrečavej“ polir paste, ili grejanje fenom kod manjih ispupčenja ili ulubljenja.

ČETVRTI korak: Sledi brušenje i gitovanje tretiranih površina obloga branik

Mada, ukoliko nikada niste popravljali plastiku, najbolje je da to onda obavite u prisustvu nekog ko ima više iskustva jer rad sa plastikom nije jednostavan pa ako ste amater rezultati mogu izostati. Ipak ako je obloga branika slomljena, evo kako izgleda popravka u servisu.

Profesionalna reparacija obloge branika

PETI korak: Nakon toga čitav deo se tretira vodenim šmirglama različite granulacije

Kako smo saznali, nešto što se očekuje od vozača koji oštete ovaj deo, jeste da nikako ne ostavljaju, odnosno ne bacaju slomljene delove branika. Naime, vrsta plastike koja se koristi pri izradi određenih delova na vozilima se razlikuje. Kako je sastav drugačiji, važno je sačuvati ove delove jer će kasnije pri reparaciji oni biti i te kako korisni. Štaviše, oznaka o kojoj vrsti plastike se radi najčešće se nalazi na unutrašnjoj strani obloge branika i to u vidu posebnog koda.

ŠESTI korak: Finalni korak je, naravno, farbanje u komori

Ukoliko na oblozi branika postoji rupa, odnosno kada nedostaje neki plastični deo, tada se na to mesto ubacuje plastika od koje se pravi kalup,  da bi kasnije reparacija išla istim tokom kao i z druge vrste oštećenja. Cene popravke branika u zvaničnom servisu kreću se od 8.000 do 12.000 dinara.

Oštećene alu-felne

Prvi korak: Da bi se felna ispravila prvo se postavlja na posebnu mašinu, odnosno hidrauličnu presu, a oštećenja se obeležavaju

Još jedan deo vozila koji ne trpi zimu jeste aluminijumska felna. Naime, ovaj materijal na hladnoći postaje krt i lakše se oštećuje i puca.

Drugi korak: Zatim se klipom hidraulične prese ispravljaju iskrivljeni delovi aluminijumske felne

Postoje i savremenije felne, one od legura magnezijuma koje nemaju ovaj problem. Ipak, kako su one skupe i retko se viđaju kod nas, ovde prostor posvećujemo vlasnicima običnih alu-felni.

Treći korak: Posebnim nožem se skidaju otisci od alata, kako bi kasnije guma pravilno nalegla

Dakle, tokom zime je najbolje skinuti ove felne i montirati čelične koje su daleko otpornije na oštećenja, a značajno povoljnije za održavanje. Ipak, ako ste i ove zime vozili na alu-felnama, oštećenja su mogla nastati zbog prolaska kroz udarnu rupu (zimi na svaka dva metra) ili pri neopreznom parkiranju.

Četvrti korak: Sledi čišćenje i zaštita felne – prskanje nalegajućih površina antioksidantnim sprejom Reparacija

Takođe, polirane ili hromirane felne lako može oštetiti i rizla, a industrijska so koja se nanosi na ulice ih nagriza. Posetili smo servis gde smo prisustvovali ispravljanju i reparaciji alu-felni.

Ispravljanje felni i reparacija

Reparacija. Prvi korak: Posle ispravljanja felni, ovaj deo se peskira kako bi se dobila jednaka površina

Ispravljanje felni je najčešći zadatak majstora, jer su, zbog loših puteva i rupa, aluminijumski naplaci prvi na udaru. U zavisnosti od felne, maltene posle jednog „kvalitetnog“ prelaska preko rupe, ovaj deo može da se iskrivi. Ispravljanje košta od 1.500 din. Reparacija podrazumeva estetsko sređivanje naplataka i obuhvata ispravljanje. Cena reparacije je od 10.000 dinara za sva četiri točka.

Drugi korak: Zatim se posebnim alatom obrađuju i uklanjaju sva oštećenja na naplatku

Treći korak: Sledi sređivanje sitnih oštećenja posebnim šmirglama

Četvrti korak: Posle završene kompletne pripreme, sledi proces farbanja koji se obavlja ručno

SAVET : Felne će se manje kriviti ako je izbor pneumatika adekvatan, dok je i pravilan pritisak u gumama takođe bitan. Redovno ih tretirajte voskom za felne koji ih štiti od spoljnih uticaja. Izbegavajte sredstva na bazi kiselina jer od njih ostaju fleke na alufelnama