Pet zabluda u vezi sa legendarnim Henrijem Fordom i njegovim modelom T

Legendardni model sa oznakom T pre tačno jednog veka započeo je svoje putovanje drumovima SAD. I nakon toliko vremena Ford T ostaje na osmom mestu liste najprodavanijih automobila svih vremena. Henri Ford je zahvaljujući nekim revolucionarnim idejama promenio živote generacija ljudi.

Kao i za svakog drugog velikog čoveka, tako se i za ime Henrija Forda vezuju priče koje se graniče pre sa mitovima i zabludama nego sa istinom.

1. U analima automobilske industrije ostaće zabeležene reči osnivača kompanije Ford prema kojima "svaki kupac može imati automobil u bilo kojoj boji koju želi sve dok je ta boja crna". Ipak, u prvih nekoliko godina rada kompanije kupci su mogli kupiti T u sivoj, crvenoj, plavoj i zelenoj boji. Nešto kasnije u upotrebu su ušle tamne nijanse zelene i plave. Tek 1913. godine crna postaje jedina boja karoserije i ostaje ekskluziva do 1926, kada sve boje ponove dolaze u opticaj.

2. Za Forda se vezuje primena revolucionarne pokretne trake koja je u velikoj meri ubrzala i načinila efikasnijom proizvodnju, odnosno sastavljanje automobila. Istina je ipak drugačija, jer je kompanija Benc u Nemačkoj pre toga primenila ovaj pristup proizvodnji.

3. Za Forda se govorilo da je toliko plaćao svoje radnike da su od plate mogli da kupe automobil koji su sami proizvodili. Iako se misli da je veliko srce ovog preduzetnika zaslužno za to, realnost je nešto drugačija, jer se glavni motiv u podizanju cene rada krije u želji za uspehom, koji se, pak, u velikoj meri zasnivao na teškom i prekovremenom radu zaposlenih. Oni su često zbog inicijalno malih plata i teškog i opasnog posla jednostavno napuštali svoja radna mesta usred posla i Ford je to morao nekako sprečiti.

4. Iako se u istoriji ustalilo mišljenje da je Henri Ford dizajnirao model T, sve zasluge pripadaju mađarskom emigrantu Jozefu Galambu i Dancu Čarlsu Sorensonu koji su osmislili ovaj automobil 1907. godine. Obojica su bili veoma bliski Fordu i za njih se vezuju veliki uspesi kompanije, uključujući implementaciju pokretne trake.

5. Anegtoda koja se pojavila tek 70-tih godna prošlog veka vezuje Forda za situaciju u kojoj je slao svoje ljude da na otpadima pronalaze istrošene modele T i utvrde koji delovi su i dalje očuvani. Priča kaže da su glavni delovi automobila i dalje bili u ispravnom stanju, te da je Ford kasnije rešio da koristi jeftinije materijale kako bi uštedeo na troškovima proizvodnje jer nije bilo potrebe da se proizvode delovi koji su ispravni kada automobil već nije. Postoji velika verovatnoća da ovo nikad nije bilo ni blizu istine.