Šta treba da znate ako gajite povrće na malim površinama?

Veliki broj seoskih i gradskih porodica gaji povrće na površinama koje su u sklopu okućnica. Proizvodnja povrća na malim površinama omogućuje im značajnu uštedu u kućnom budžetu. Povrće najbolje uspeva na mestima koja su osunčana, dobro provetrena i nemaju visok nivo podzemnih voda.

Kada se opredelimo za kulture koje želimo da gajimo moramo postaviti pravilan plodored i plan setve. Novembar i decembar su meseci kada se sa parcela iznose žetveni ostaci zatim đubre (ko je u mogućnosti) stajnjakom 300 kg po aru i ore zimsko na 30-35 cm.

U proleće pre setve potrebno je izvršiti obradu zemljišta ručno ili motokultivatorima kako bi se obezbedio povoljan vodno-vazdušni režim i tako obezbedilo nesmetano klijanje i nicanje biljaka. Nakon predsetvene pripreme u zavisnosti od kulture koju gajimo, pravimo leje, idealna širina leje je 120 cm, kako bi se mogla nesmetano pleviti i obrađivati bez gaženja i tabanja zemljišta.

Pravilne i funkcionalne leje treba da su 10 cm odignute iznad zemlje da bi se omogućilo ceđenje vode pri obilnim padavinama. Između leja ostaviti staze širine 30-50 cm za nesmetan prolaz i obavljanje svih potrebnih operacija. Prvo sejemo povrće za čije su klijanje i nicanje potrebne temperature od 3-5 oC, a to su grašak, spanać, salata , crni i beli luk, rotkvice.

Prostor u povrtnjaku može se iskoristiti i za setvu aromatičnog, lekovitog i začinskog bilja, one se mogu sejati u malim trouglastim lejama ili po ivicama povrtnjaka. Najčešće gajene aromatične kod nas su: korijander, dragoljub, mirođija, krasuljica, buvač, neven, hajdučka trava.

One svojim mirisom privlače brojne insekte, odnosno privlače insekte predatore koje se hrane štetnim insektima , privlače insekte oprašivače, a neki od njih ispuštaju miris (eterična ulja)ili biohemijske supstance koje odbijaju insekte koji mogu naneti velike štete gajenom povrću.

Opširnije pročitajte OVDE.