Šta treba da znate ako gajite povrće na malim površinama?

Mnogi na svim malim parcelama uzgajaju povrće, možda nedovoljno da od te proizvodnje mogu da žive, ali sasvim dovoljno da namire sopstvene potrebe. Pravilnim tretmanom zemljišta i plodoredom, moguće je obezbediti kvalitetnije i zdravije povrće od kupovnog.

pretraga
Tražite dobar polovnjak?

Pretražite našu ponudu sa preko 65,000 oglasa

Traži
oglasi
Prodajete polovnjak?

Besplatno oglasite svoje vozilo na sajtu gde se prodaju polovnjaci

Postavi oglas na www.mojauto.rs

Veliki broj seoskih i gradskih porodica gaji povrće na površinama koje su u sklopu okućnica. Proizvodnja povrća na malim površinama omogućuje im značajnu uštedu u kućnom budžetu. Povrće najbolje uspeva na mestima koja su osunčana, dobro provetrena i nemaju visok nivo podzemnih voda.

 

Kada se opredelimo za kulture koje želimo da gajimo moramo postaviti pravilan plodored i plan setve. Novembar i decembar su meseci kada se sa parcela iznose žetveni ostaci zatim đubre (ko je u mogućnosti) stajnjakom 300 kg po aru i ore zimsko na 30-35 cm.

 

U proleće pre setve potrebno je izvršiti obradu zemljišta ručno ili motokultivatorima kako bi se obezbedio povoljan vodno-vazdušni režim i tako obezbedilo nesmetano klijanje i nicanje biljaka. Nakon predsetvene pripreme u zavisnosti od kulture koju gajimo, pravimo leje, idealna širina leje je 120 cm, kako bi se mogla nesmetano pleviti i obrađivati bez gaženja i tabanja zemljišta.

 

Pravilne i funkcionalne leje treba da su 10 cm odignute iznad zemlje da bi se omogućilo ceđenje vode pri obilnim padavinama. Između leja ostaviti staze širine 30-50 cm za nesmetan prolaz i obavljanje svih potrebnih operacija. Prvo sejemo povrće za čije su klijanje i nicanje potrebne temperature od 3-5 oC, a to su grašak, spanać, salata , crni i beli luk, rotkvice.

 

Prostor u povrtnjaku može se iskoristiti i za setvu aromatičnog, lekovitog i začinskog bilja, one se mogu sejati u malim trouglastim lejama ili po ivicama povrtnjaka. Najčešće gajene aromatične kod nas su: korijander, dragoljub, mirođija, krasuljica, buvač, neven, hajdučka trava.

 

One svojim mirisom privlače brojne insekte, odnosno privlače insekte predatore koje se hrane štetnim insektima , privlače insekte oprašivače, a neki od njih ispuštaju miris (eterična ulja)ili biohemijske supstance koje odbijaju insekte koji mogu naneti velike štete gajenom povrću.

 

Opširnije pročitajte OVDE.

Povezane teme: šargarepa, povrće, biljke