Koje su najpopularnije vrste piva

Powered By AGROmedia

Pre samo 15 godina pivo je bilo - pa, samo pivo. Eventualno ste mogli da birate između svetlog i tamnog, al na pomen piva prva asocijacija je bilo svetlo. Stvari su počele da se menjaju pa je samo u poslednjih 6 godina izbor ne samo veći, nego i raznovrsniji. Pivarstvo je doživelo renesansu u Srbiji i u svetu. Zanatske mikropivare su počele da niču kao pečurke. Jedan od razloga za ovakav razvoj je i mnogo brži obrt uloženih sredstava u poređenju sa vinarstvom ili vinogradarstvom, ali i popularnost piva.

Ovakav razvoj je pred potrošače i potencijalne nove proizvođače stavio nove izazove, pa tako sada iako imaju izbor različitih vrsta piva, često ne znaju koja je tačno razlika između njih i za koje da se odluče. Osnovne sirovine su voda, ječam, hmelj i kvasac. Sve ostalo zavisi od toga šta ćemo raditi sa ovim sirovinama i kako ćemo ih sjediniti.

Ejl i lager
Osnovna podela piva je na ejl i lager piva. Naravno, postoje i ona piva koja su “hibridi” ovih vrsta, ali ovo je osnovna podela. Razlika između ejla i lagera je u fermentaciji. Ejl se dobija takozvanom gornjom fermentacijom pri kojoj kvasac pluta na površini, fermentacija se odvija u kraćem vremenskom periodu i na višoj temperaturi. Ejl je znatno starija vrsta i poznati su recepti stari nekoliko hiljada godina. Lager je sve suprotno od ejla - donja fermentacija (kvasac pada na dno) koja traje duže vreme i na nižoj temperaturi. Takođe je reč o mlađem tipu piva starom svega nekoliko stotina godina.

Ova razlika u fermentaciji se ogleda boji pa su lageri svetlije nijanske žute ili narandžaste, dok ejl poprimi tamnije nijanse narandžaste. Najvažnija razlika za svakog pivopiju je naravno u ukusu. Ukus ejla je puniji, ima snažne note ječmenog slada, začina i voća. Lager je osvežavajuć, blago gorak i slabijeg intenziteta ukusa. U principu, kada se u svakodnevnom govoru kaže pivo, obično se misli na lager.

Staut i porter
Iako su razlike male između stauta i portera, one su značajne a prva i osnovna sličnost im je boja - u oba slučaja reč je o crnim pivima. Porter se dobija gornjom fermentacijom, ukus suv sa notama voća i ječmenog slada koji je pečen pa daje crnu boju. Iako se staut takođe dobija gornjom fermentacijom, za ovu vrstu piva se koristi neslađeni pečeni ječam. Staut je crn, gotovo neproziran, sa bogatom penom, a od pečenog ječma dobija svoju boju i aromu kafe.

Opširnije pročitajte OVDE.