Prskanje voća daleko komplikovanije od ratarskih kultura Video

Većina voćara tretira svoje zasade hemijskim sredstvima i više od dvadeset puta. Profesor Aleksandar Sedlar sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da za tim nema potrebe ako se pravilno obavlja prskanje, mi smo se zapitali gde voćari najčešće greše?

pretraga
Tražite dobar polovnjak?

Pretražite našu ponudu sa preko 65,000 oglasa

Traži
oglasi
Prodajete polovnjak?

Besplatno oglasite svoje vozilo na sajtu gde se prodaju polovnjaci

Postavi oglas na www.mojauto.rs

Powered By AGROmedia

 

 

 

 

U poređenju sa ratarskim kulturama, hemijska zaštita voća je kompleksnija i zahteva mnogo više pažnje.

„Prskanje voća je apsolutno drugačije od tretmana u ratarstvu. Voćari su vezani za svoje voćnjake, što ne možemo reći i za ratare jer im se kultura menja na godišnjem nivou. Voćari za grešku koju naprave osećaju posledice godinama. U ratarstvu imate površinu, metar kvadratni, nažalost i u voćnjacima se najčešće koristi taj normativni momenat prema površini, a zanemaruje se lisna masa koju voćnjak ima“, objasnio je profesor dr Aleksandar Sedlar.

Svaki voćnjak je priča za sebe, nemoguće je postaviti standard koji će da važi za sve isto.

„Geometrija mlaza, ono što izađe iz atomizera mora da bude u što većoj meri podudarno sa geometrijom voćnjaka. Neophodno je izmeriti voćnjak, dužinu, širinu i visinu voćnjaka, znati uzgojni oblik i napraviti neku krivu koja ima ispupčenje na sredini ili na vrhu pa prema tome podesiti ugao mlaza rasprskivača i geometriju mlaza, na to se još dodaje pravilan izbor vazdušne struje i brzine kretanja“, ističe Sedlar.

 

Opširnije pogledajte OVDE.

 

Emisiju "Svet poljoprivrede" možete pogledati na zvaničnom YT kanalu AGROmedia

 

 

 

Povezane teme: prskanje voća, poljoprivreda, agromedia