Gajenje useva u monokulturi smanjuje prinos

 PoweredBy AGROmedia

Monokultura podrazumeva gajenje jedne iste biljne vrste duži niz godina na istoj parceli, čime se zemljište iscrpljuje, i dolazi do nagomilavanja prouzrokivača bolesti, štetočina, korova kao i različitih štetnih materija koje ispuštaju gajenje biljke u zemljište.

Različiti usevi različito reaguju na gajenje u monokulturi. Postoji izvesna grupa biljaka koja je tolerantna prema kratkotrajnoj monokulturi, u ovu grupu biljaka spadaju: pšenica, soja, grahorica, grašak,pasulj. Za razliku od njih, drugu grupu kultura treba isključivo gajiti u plodoredu i mogu se sejati na istoj površini tek posle tri ili četri godine, u ovu grupu spadaju: šećerna repa, krompir, duvan i suncokret.

Kukuruz je usev koji se može gajiti u kratkotrajnoj monokulturi, bez posledica na smanjenje prinosa, ali dugotrajna monokultura nikako nije preporučljiva. Iako je kukuruz tolerantan na gajenje u monokulturi, posebno na zemljištima sa visokim proizvodnim potencijalom, potrebno je napomenuti da ovakav način proizvodnje nosi i velike rizike i teškoće. Na prvom mestu to se ogleda u otežanom suzbijanju jednogodišnjih i višegodišnjih korova, uzročnika bolesti kao i štetočina. Jedan od velikih rizika proizvodnje kukuruza u monokulturi su štete koje nanosi kukuruzna zlatica.

Prednost gajenja useva u plodoredu u odnosu na gajenje u kraćoj ili dužoj monokulturi su višestruka. Pre svega u poboljšanju hemijskih, fizičkih i bioloških osobina zemljišta kao i boljoj zaštiti useva od bolesti, štetočina i korova.

Opširnije prpčitajte OVDE.