Veštačka inteligencija u službi poljoprivrede

Smatra se da će 2050. godine planeta Zemlja biti dom za oko 10 milijardi ljudi i da ćemo morati da povećamo poljoprivrednu proizvodnju za čak 70 % kako bismo prehranili sve njene žitelje.

pretraga
Tražite dobar polovnjak?

Pretražite našu ponudu sa preko 65,000 oglasa

Traži
oglasi
Prodajete polovnjak?

Besplatno oglasite svoje vozilo na sajtu gde se prodaju polovnjaci

Postavi oglas na www.mojauto.rs

S novih obradivih površina gotovo da i nema, dok sve većom upotrebom veštačkih đubriva i pesticida narušavamo ionako krhk ekosistem koji prolazi kroz klimatske promene i krizu prouzrokovanu zagađenjem. Ipak, stvari nisu toliko crne koliko na prvi pogled deluju. Rešenje za naš problem postoji i nalazi se na sasvim neočekivanom mestu – u veštačkoj inteligenciji.


Senzori, roboti, sateliti, GPS i dronovi su postali svakodnevica i služe nam kao veoma bogati izvori podataka o rastu biljaka, zemljištu i klimatskim uslovima. Iako interesantni i pojedinačno, ovi podaci dobijaju svoj pravi smisao tek kada se na njih primene napredni algoritmi veštačke inteligencije. U naučnoj zajednici postoje žustre debate o tome da li će veštačka inteligencija ikada postati kreativna poput ljudske i da li će postati svesna sama sebe. Odgovore na ova pitanja koja se graniče sa naučnom fantastikom još dugo nećemo saznati, ali jedno je sigurno. Danas, u XXI veku, računarske tehnologije nam omogućuju da sagledamo ogromne skupove podataka i iz njih izvučemo skriveno znanje o poljoprivrednoj proizvodnji i procesima koji se odigravaju u biljkama.


Dobar primer primene veštačke inteligencije u poljoprivredi je ideja naučnika sa Instituta BioSens iz Novog Sada sa kojom su nedavno pobedili na prestižnom svetskom takmičenju u Keniji. Danas na tržištu postoje stotine sorti i hibrida, ali je veoma teško izabrati one optimalne za klimatske uslove i uslove zemljišta koji vladaju na njivi. Na osnovu stotina hiljada podataka o mehaničkom sastavu zemljišta, količini padavina, prinosu i mnogim drugim parametrima, tim naših naučnika je osmislio algoritam za izbor semena koji drastično pospešuje prinose bez ikakvih dodatnih ulaganja u đubrivo, pesticide i mehanizaciju, što ga čini trenutno najefikasnijim i najodrživijim načinom povećanja prinosa. „Ispod haube“ ovog algoritma se nalazi kompleksan model koji predviđa prinos svake sorte na konkretnoj njivi koju poljoprivrednik obrađuje, i to u različitim vremenskim uslovima, i daje preporuku koju sortu treba posejati. Ovako nešto je jedino bilo moguće postići savremenim tehnikama veštačke inteligencije i analitike ogromnih skupova podataka, u kojima je BioSens među vodećima u svetu.

Povezane teme: Digitalna poljoprivreda, BioSense Institute, Veštačka inteligencija