Digitalna transformacija poljoprivrede

Poljoprivreda se danas suočava sa većim izazovima nego ikada ranije. Da bi se stvorilo dovoljno hrane, ali i da bi poljoprivreda bila unosan i profitabilan posao, neophodno je umanjiti ulaganja i povećati prinose a u isto vreme i smanjiti rizike koje poljoprivredna proizvodnja sa sobom nosi. Uz to, moraju se očuvati kako kvalitet zemljišta tako i životna sredina u celini.

pretraga
Tražite dobar polovnjak?

Pretražite našu ponudu sa preko 65,000 oglasa

Traži
oglasi
Prodajete polovnjak?

Besplatno oglasite svoje vozilo na sajtu gde se prodaju polovnjaci

Postavi oglas na www.mojauto.rs

Kako pomiriti ove kontradiktorne zahteve i načiniti poljoprivredu efikasnijom? I najbolji proizvođači danas se suočavaju sa umanjenim prinosima na nekim delovima parcele ili u nekim sezonama. Postojeće agrotehničke mere ne uspevaju da svake sezone i na svakom delu parcele obezbede maksimalni prinos. Jedan od osnovnih razloga za ovo leži u činjenici da tradicionalna poljoprivreda tretira parcelu kao uniformnu, jedinstvenu celinu, na kojoj se mere primenjuju ravnomerno.

 

Danas znamo da to nije optimalno – sastav zemljišta može se menjati iz metra u metar, a topologija igra ogromnu ulogu u raspodeli vode i hraniva. Stoga je neophodno na različit način tretirati useve na različitim delovima parcele.

 

Ali kako proceniti sve ove detalje i odabrati najbolju strategiju?

 

Savremene digitalne tehnologije pružaju daleko detaljniji uvid u procese u poljoprivredi nego što je to ikada ranije bilo moguće i omogućavaju da se pomire različiti kontradiktorni zahtevi. Svaki segment proizvodnje - od pripreme zemljišta, određivanja menadžment zona, preko setve, navodnjavanja, ishrane i zaštite bilja, pa do žetve i post-žetvenih aktivnosti može se digitalizovati i tako načiniti efikasnijim.

 

Koncept precizne poljoprivrede podrazumeva da se prepoznaju delovi parcele koji su na neki način različiti od svoje okoline, da se oni tretiraju na poseban način, te da se tako konačno svakoj biljci pruži baš ono što joj je u tom trenutku potrebno. Velika razlika u odnosu na tradicionalnu poljoprivredu je to da se aktivnosti ne sprovode na nivou parcele već na nivou dela parcele, kvadratnog metra ili čak pojedinačne biljke.

 

U praski, ovakav pristup podrazumeva korišćenje različitih senzora koji beleže neophodne podatke o zemljištu, usevima i uslovima proizvodnje. Ovako dobijeni podaci se analiziraju i koriste da se donesu zaključci o stanju useva i o tome da li posmatranoj biljci nešto nedostaje.

Ukoliko je tako, neophodna sredstva se primenjuju selektivno, samo na mestu i u količini u kojoj su potrebni. Dobri primeri ovakve prakse su prskalice sa zasebnom kontrolom sekcija čijom upotrebom se može izbeći slučajno duplo prskanje, ili razbacivači kod kojih je moguće u hodu menjati količinu ili čak vrstu đubriva koje se primenjuje. Sa druge strane, kombajni sa opcijom monitora prinosa omogućavaju da se pri setvi konačno izmere prostorne varijacije prinosa, te da se ova informacija iskoristi u narednoj sezoni za poboljšanje modela i još precizniju primenu inputa.

 

Digitalna transformacija trenutno se dešava u svim oblastima ljudske delatnosti, ali njen uticaj u poljoprivredi može imati presudan značaj. Principi precizne poljoprivrede u ogromnoj meri već danas menjaju način na koji se obavlja poljoprivredna proizvodnja.

Posetite događaj i saznajte više o digitalnoj transformaciji poljoprivrede.

Povezane teme: Digitalna poljoprivreda, biosense, transformacija poljoprivrede