Još jedno alternativno gorivo koje može zameniti benzin u budućnosti je kompresovani vazduh. Osim što je benzin veoma velik zagađivač, nije obnovljiv i kroz nekoliko decenija njegove zalihe će nestati. Veoma je moguće da će kompresovani vazduh biti gorivo koje je najzastupljenije u budućnosti.

Trenutno postoje najmanje dva projekta koja se bave izradom nove vrste vozila koja će pokretati kompresovani vazduh. Moguće je da će jedan od ova dva projekta biti ključan za zamenu vašeg benzinca već do kraja ove decenije.

U prvom slučaju se radi o dvocilindričnim motorima koje pokreće kompresovani vazduh, a prvi auto će se naći na tržištu možda već naredne godine. U pitanju je projekat francuske firme Zero Pollution Motors. Koliko je interesovanje za njih govori i podatak da je meksička vlada potpisala ugovor o kupovini 40000 komada zbog zamene benzinskih taksi vozila u prezagađenom Meksiko sitiju. Marketinška kampanja za ovo vozilo se bazira na zagađivanju, koje je malo ili čak nepostojeće. Međutim, postoje određena neslaganja u vezi sa tim kakav uticaj na
okolinu će imati ova vozila. Radi se o tome da kritičari svoje pretpostavke baziraju na tome da će se zagađivanje samo premestiti iz auspuha vozila negde drugde, kao što je recimo u elektrane. Da bi se vršilo kompresovanje vazduha, potreban je elektricitet, a za njegovu proizvodnju neophodna su fosilna goriva.

Osnova ovih vozila je dvocilindrični motor, koji može raditi samo na kompresovani vazduh ili funkcionisati kao motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Razvija se i hibridna verzija koja može da radi na vazduh u kombinaciji sa tradicionalnim gorivom. Promena izvora energije je elektronska, pri brzinama ispod 60 km/h koristi vazduh, a kad vozilo pređe ovu brzinu, prelazi na benzin, dizel ili TNG.

Potrošnja će biti verovatno veća nego što ste pretpostavili: pri maksimalnoj brzini od oko 100 km/h za sat vremena će vam "usisati" 150 litara kompresovanog vazduha! Dobra stvar je to da će rezervoar moći da primi 300 litara, tako da ćete moći da pređete 200 kilometara pri ovoj brzini sa punim rezervoarom. Količina ulja koju će zahtevati je veoma mala: oko 0.8 litara, a interval promene će biti 50000 kilometara.

Drugi koncept se razvija na američkom kontinentu, kod kojeg neće biti sagorevanja u motoru. Pokretačka snaga motora će biti tečni azot za model nazvan LN2000. Ovaj koncept ima dosta perspektivnu budućnost ako posmatramo dostupnost azota, koji čini preko tri četvrtine naše atmosfere, a veoma je lako doći do njega u tečnom stanju.

Tečni azot se čuva na -196 stepeni, i zbog ovoga je motor dobio naziv kriogeni. Vazduh koji se kreće kroz vozilo služi da zagreje tečni azot do ključanja. Kada proključa, pretvara se u gasovito stanje i cirkuliše kroz vozilo. Kompresija je ogromna, iz razloga što se u gasovitom stanju njegova zampremina povećava oko 700 puta. Ovaj pritisak pomera klipove, a jedino što izlazi iz auspuha je azot, tako da je zagađenje minimalno, zbog velike prisutnosti azota u atmosferi. Međutim, isto kao i kod francuskog koncepta, i ovde se zagađenje prenosi na elektranu, koja proizvodi kompresovani gas.

Vozilo će posedovati petostepeni manuelni menjač. Međutim, za razliku od francuskog koncepta, sa punim rezervoarom trenutno može da pređe svega nešto više od 3 kilometra, a najveća brzina koju razvija je oko 35 km/h. Međutim, krajnji cilj je da pun rezervoar tečnog azota, kapaciteta oko 227 litara, može da pokreće vozilo preko 320 kilometara.

Takođe, MDI je kompanija koja je razvila nekoliko koncepata motora na kompresovani vazduh. Onima koji razumeju engleski preporučujemo da posete njihov sajt http://www.mdi.lu/english/index.php i pogledaju o čemu se tu radi i kakvu budućnost za ovakva vozila oni predviđaju.

Zaključak je da su ova vozila prema performansama i snazi još uvek iza vozila na benzin, međutim njihova ekonomičnost i zagađivanje koje je minimalno ih čine atraktivnim prevoznim sredstvom za neki budući period.