Svi mi koji vozimo obično kada vidimo nekoga ko vozi brzo ili nesmotreno pomislimo šta nije u redu sa njim. Ali gotovo niko od nas se ne zapita da li je i njegova vožnja podjednako ugrožavajuća za druge učesnike u saobraćaju (pa i za one koji u njemu ne učestvuju).

Postoje dva osnovna razloga za ovo: prvi je što smo ljudi i ovakvo ponašanje nam je u prirodi, a drugi je što skoro niko od nas ne smatra sebe lošim vozačem. Iako je opšteprisutan stereotip da su muškarci bolji vozači, dokazano je da se više izlažu rizičnim situacijama u toku vožnje. Ipak, bez obzira kojeg ste pola, bitno je da u vožnji zaštitite prvenstveno sebe i druge od sebe samih. Ovde ćemo navesti neke od situacija u kojima možete otkriti koliko ste opasan vozač, a one variraju od onih za koje niste ni smatrali da su bezobzirna vožnja pa do onih koje nikada ne smete praktikovati.

Prolazak kroz znak stop. Iako retko ko projuri kroz ovakvu raskrsnicu, retki su i oni koji se u potpunosti zaustave na takvom mestu. Uglavnom svi malo usporimo, pogledamo da li nešto dolazi i nastavimo dalje. Ali, postoji razlog zašto na znaku piše stop.

Brza vožnja. Verovali ili ne, u čak 3 od 10 nesreća sa smrtnim ishodom osnovni razlog je bila brza vožnja. A isto toliko vozača (3 od 10) ne prekoračuje propisanu brzinu. Neko jednostavno uživa u brzoj vožnji, drugi voze brzo zato što nikad ne krenu na vreme. Nijedan razlog nije opravdan!

Ne vozite u skladu sa uslovima saobraćaja. Nije dovoljno voziti polako, već je potrebno stalno osmatrati situaciju i predvideti stvari. Drugi vozači od vas očekuju da ostanete u svojoj traci, date signal ukoliko hoćete da je promenite, da skrenete ili da se zaustavite i da pratite tok saobraćaja.

Ne držite rastojanje. Iznećemo konkretne brojke; u zavisnosti od auta koji vozite, pri brzini od 100 km/h potrebno vam je između 35 i 50 metara da se potpuno zaustavite. Dakle, što se većom brzinom krećete, držite veće odstojanje. Ukoliko je vama neko preblizu, nemojte kočiti naglo, zato što ovo lako može dovesti do toga da se vozilo iza vas zakuca u vaš zadnji deo.

Menjate trake nesmotreno. Mnogi vozači ne znaju pravu funkciju traka na putevima. Njihova osnovna funkcija je da budete u mogućnosti da obiđete sporije vozilo ispred sebe sa leve stane. Ako posmatramo na auto putu, krajnja desna traka je za uključivanje i isključivanje sa puta, srednja je za vožnju, a krajnja leva je za obilaženje. Koristite svaku traku za ono što joj je namena!

Ne vodite računa o signalizaciji. Na žuta svetla prolazite samo kada niste u mogućnosti da se zaustavite, a na crvena stanite obavezno. Nikad ne znate ko može da vam izleti sa druge strane raskrsnice.

Ne proveravate mrtve uglove. U mnogim saobraćajnim nesrećama se spominje kako je vozilo došlo niotkuda, a zapravo vozač nije gledao u retrovizore na vreme. Pomerite se sa vremena na vreme prema retrovizoru da bolje osmotrite situaciju, ali najbitnije je da gledate u retrovizore stalno i tako izbegnete da vam neko priđe neopažen.

Ne nosite naočare. Ako vam u vozačkoj stoji da obavezno nosite korekciona stakla, nosite ih. Čak i ako vam je sve u redu sa vidom, kada je jako sunce, nosite zaštitne naočare. Ovo je dobro iz dva razloga: nećete doći u situaciju da vas zaslepi svetlost i da vam se dogodi nešto, a i štitite vid dugoročno.

Besna vožnja. Ovo bi značilo da vozite onako kako se osećate, a ne onako kako umete i kako bi trebalo. Niko u saobraćaju ne želi nekog ko ovako vozi.

Ne dajete signale. Signalizacija ne služi samo da biste nekom signalizirali da može da vas obiđe, već prvenstveno da drugi učesnici u saobraćaju znaju na koju stranu nameravate da se uputite. Ukoliko ovo ne činite, direktno utičete na to da i ostali ne mogu pravovremeno da reaguju.

Ne dozvoljavate drugima da vas obiđu. Ovo vas košta samo jedne dužine vozila, a pomažete da se smanji gužva i ujedno povećavate opštu bezbednost na putu.

Radite više stvari dok vozite. Najveći broj nas sluša muziku dok vozi, ali za njima ne zaostaju mnogo oni koji telefoniraju u toku vožnje i oni koji jedu i piju dok voze. Sve ovo vam odvraća pažnju sa vožnje. Nemojte slušati muziku glasno, koristite slušalice prilikom telefoniranja i nemojte jesti i piti dok vozite.

Odvlače vam pažnju saputnici. Razgovor i ponašanje saputnika mogu značajno da vam odvuku pažnju od vožnje. Možete opušteno ćaskati i biti pristojni prema sagovorniku, ali nemojte voditi ozbiljne polemike dok vozite. Isto tako, nikako nemojte smirivati nemirnu decu u toku vožnje ili raditi slične stvari.

Vozite umorni. Više od jedne četvrtine svih nesreća su prouzrokovane umorom vozača. Kad god je moguće izbegavajte vožnju noću ili je ograničite na kraće razdaljine.

Odvlače vam pažnju nebitne stvari van vozila. Bez obzira da li su to prolaznici ili nešto drugo što je van vozila, ukoliko vam odvuku pažnju možete se naći u opasnoj situaciji.