Simpatični samuraj

Kada se Mazda pojavila sa prvom šesticom, i tada još neobičnim zadnjim farovima, oko nje su izbile prave svađe. Zbog neslaganja mišljenja vezanih za Mazdu6 ljudi su raskidali dugogodišnja prijateljstva, ljubavne veze, pa čak  i međudržavne  odnose. Naime, pitanje je bilo: „Mazda6 ili Accord?“ Nekima se nije svidela Mazda6, jer je tamo bio Accord sa svojom lepšom i privlačnijom spoljašnošću i  većim prestižnim značajem. Accord  je prosto zasenio Mazdu. To je postalo još očiglednije kada su se pojavili novi modeli.

Stručnjaci Honde skoro  ništa nisu menjali na Accordu. Tu i tamo su ga malo zategli, sada je oštriji, za nijansu prodorniji, ali je u suštini ostao isti auto. Jedino mu je dizelmotor malo bolji. Mazda je, međutim, potpuno obnovila svoju šesticu. Te promene se savršeno uklapaju u celokupnu sliku automobila sa petoro vrata i na kombiju. Prema tome, ovaj „gotov proizvod“ je izrazito privlačan. Mazda se okrenula ka dizajnu sa izoštrenim i ratobornim oblicima, na suprot Accordu koga karakterišu zaobljene linije i lukovi.

Kombi je na primer ponovo dobio „mačje oči“; prednji blatobrani su mu u obliku luka koji zrači energijom i elegancijom. Što se tiče haube  ona takođe nije uglasta. Ovaj auto nas podseća na dobrodušnog, simpatičnog i u suštini ljubaznog samuraja. Mada je svaki delić njegove spoljašnosti pun snage i poleta, u njegovoj koncepciji ipak  ne nalazimo ni trunku agresije. Sličnim stilom se karakteriše i zadnji  deo ovog automobila, svetla izvučena u dubinu boka karoserije izgledaju predivno. Mazda se na ovaj način odrekla farova prethodne šestice, međutim, ne u potpunosti, nešto je ipak zadržala od njih. Za nju su ponovo projektovana neobična, nova i uzbudljiva svetla. Ona ostavljaju snažan utisak na nas, a taj utisak će nas pratiti verovatno još 2-3 godine, sve dok nam i ti farovi ne dosade. Ostali delovi ovog automobila su jednostavniji izuzev recimo branika koji je zbog oblika vredan pažnje.

Sa bočne strane vozila upadaju nam u oči bele felne sa oko 15 paoka i bočna središnja linija koja se strmo penje ka gornjem delu karoserije. Unutrašnjost kombija nas prosto pleni. Enterijer ovog auta je naročito dopadljiv zbog svoje tamno-plave boje. Ova farba izvrsno izgleda na ovom modelu, mada možda malo smanjuje njegove dimenzije, isto kao i sve druge tamnije nijanse. Sa druge strane, kada uđe u ovaj automobil, čovek prosto zastane na trenutak. Ima utisak da to nije ono pravo. Iako ovaj enterijer ima sve, čini se da je instrument - tabla nekako pusta. Mali je broj tastera na njemu, nema dovoljno svetla, a da ne govorimo o ogromnoj praznini ispred putnika. Materijali korišćeni u kabini su naravno prvoklasnog kvaliteta. Volan je kožni, a ostale presvlake su sačinjene od izvanrednih veštačkih materijala lepih dezena. Sve su ove površine prijatne na dodir. Vozač, razume se, ne oseća prazninu pred sobom, jer  instrument  - tabla u stvari svetli, ali ostali deo enterijera automobila je ipak po našem mišljenju pomalo pust.

Razlog za ovo je naravno i činjenica da su izvrsni japanski stručnjaci  sve moguće prekidače zamenili jednim sistemom kojim se upravlja sa volana. Ovakvo rešenje može biti veoma dobro, ali može biti i potpuni promašaj. Ukoliko se na ovaj način olakša vožnja, pa vozač ne bude morao mnogo da pomera ruke, i ukoliko i pojedini tasteri budu  dobro locirani,  tada će sve biti vrlo lepo i dobro. Međutim, u slučaju Mazde to nije u potpunosti  uspelo.

Prvi i najvažniji problem se krije u tome, što je display veoma mali. Naime, monitor koji se nalazi iznad srednjih ventilacionih otvora pokazuje informacije vezane za klimu, radio i slično.  Pomoću displaya koji se nalazi na desnoj strani, mogu se  dobiti i drugi podaci. Koji su to podaci, može se saznati  tek kada se pročita priručnik za ovaj uređaj. Nadalje, veliki minus kod ocenjivanja ovog sistema dobija to što su pokazatelji za prosečnu potrošnju i za tačno vreme na istom displayu, te se ne mogu videti istovremeno.  Drugim rečima, za vreme vožnje se moramo odreći jedne od te dve informacije. Osim toga, može se  zameriti i to što su tasteri za meni locirani na levoj strani volana, što ne izaziva oduševljenje pomenutim sistemom. Nakon što se detaljno prostudira priloženi priručnik, nauči se na koji način se može informisti o prosečnoj potrošnji, kako se uključuje klima, pogleda koliko je sati, ili da menjaju radio - stanice. Znači sistem u suštini funkcioniše, samo što ništa ne olakšava. Na primer, kada želimo da pojačamo ili smanjimo klimu, možemo da koristimo klasični prekidač, koji se nalazi na srednjem delu konzoli i da jednim potezom podesimo rad klime. Za isti postupak uz pomoć pomenutog sistema, treba da kliknemo 3 ili 4 puta na određeni taster. Stanice se na radio-aparatu na uobičajeni način menjaju jednim dodirom na taster. Kod  podešavanja jačine zvuka postupak je isti. Međutim, u slučaju kada se rukovanje ovim aparatom vrši pomoću centralnog upravljača na volanu, postupak je mnogo komplikovaniji; prvo treba da se uđe u određeni meni, pa da se postepeno dođe do željenih informacija i da se tek tada izvrši podešavanje. Sistem nije naročito dobar, ali je ova inovacija u svakom slučaju zanimljiva. Ovaj Mazda-sistem poput BMW iDrive-a vremenom će kod sledećih modela biti doteran i usavršen.

Test-auto je bio opremljen najslabijim Mazdinim dizelmotorom 2.2. Konjska snaga mu je 125, a obrtni momenat od 310 Nm dolazi do izražaja između 1600 i 2600 obrtaja. Prema tome, ovo nije neki nabildovan auto, pa je njegova potrošnja korektna i u skladu sa opisanim karakteristikama. Fabrički podaci objavljeni u katalogu su sledeći: gradska vožnja 7, kombinovana vožnja 5,6, vožnja na otvorenom putu 4,8 litara. Nismo se razočarali, a što se tiče naših sveukupnih utisaka oni su dobri.

Mazda6 Sportkombi je izuzetno dobro konstruisan. Sve je prvoklasno kod njega, i motor i menjač  i pogonski sklop.

Iznutra je ovaj auto izrazito tih. Brujanje dizel-motora se u kabini apsolutno ne čuje. Ubrzanje nije ništa specijalno za 10,8 sekundi se dostiže 100 kilometara na čas, ali je to sasvim dovoljno i u gradskoj vožnji i na otvorenom putu. Pošto motor nije previše jak, u datim situacijama je trebalo malo jače pritisnuti gas ( pomenutih 125 konjskih snaga se ispoljava na 3500 obrtaja ).  Potrošnja goriva je iovako bila prihvatljiva. Od ukupno pređene putanje 80% smo vozili u gradu, a 20% na otvorenom putu.Srednja vrednost potrošnje goriva iznosila je 6,6 litara. To je sjajan rezultat s obzirom na dinamiku vožnje ovog velikog automobila. Menjač ovog automobila je izvrstan, a kakav da bude, kada je japanski, pa još i Mazda. Odgovara mu baš ta snaga i baš na tom putu. Bolji možda i ne bi mogao da bude. Pravi je doživljaj menjati brzine; prebacivati menjač iz jednog stepena brzine u drugi. I to stvarno nije nikakvo preterivanje. I nakon nekoliko nedelja od vožnje Mazde u ruci ostaje osećaj njegovog zategnutog menjača i sećanje na  lagane i fine pokrete kojima se menjaju brzine.

Pogonski sklop ovog auta je pravo čudo. Uz malo preterivanja može se reći da bi Mazda6 Sportkombi mogla i na auto-trke. Ona pomoću ESP-a bez problema ulazi u krivinu čak i tamo gde Jenson Button na Formuli 1 udara u gumeni zid. Međutim, najzanimljiviji trenuci nastupili su onda, kada smo se vozili bez stabilizatora kretanja.

Kombi se naime, lako drži pod kontrolom. Slikovito rečeno; malo opusti leđa, ali dolazi za nama, malo se zaleti nosom, ali glatko ulazi u krivine, malo proklizava sa 4 točka, ali ipak sve ostaje pod kontrolom, čak i kada se u krivinu ulazi malo jačim tempom. Zaista vredi probati, jer je vožnja ovog kombija odlična zabava. Treba priznati da se tako lepe reči zaista retko upotrebljavaju u tekstovima vezanih za test-vožnju kombija.

Razlog je jednostavan, vrlo retko se proizvede kombi-vozilo koje pruža pravo zadovoljstvo i pravi doživljaj vožnje. U njima ima mesta i napred i nazad, a ima dovoljno prostora i za smeštanje prtljaga.  Dobar mu je i motor i menjač brzine. Jednom rečju, auto je praktičan, usavršen i ima sve uslove za dobru i udobnu vožnju, a ipak je štedljiv.

Sve u svemu, nema ništa loše da se kaže o njemu.
  
A sada nekoliko reči o pitanjima finansija. Cena najjeftinijeg Mazda6 Sportkombija sa benzinskim motorom 1.8 i CE - opremom iznosi oko 25.000 evra. Dizelaš je sa isto takvom opremom malo skuplji; on se prodaje za preko 26.000 evra. Ovaj kombi sa 125 KS i TE - opremom  može da se kupi za oko   28 000 evra. Test-auto na nivou TE Plus - opreme košta skoro 30.000 evra. U ovo vozilo je na primer ugrađen i Bose hifi što je zaista retkost.

Zanimljivo je da je cena TE Plus-a sa 163 KS viša samo za oko 1.000 evra od automobila sa 125 KS. Prema tome, prilikom izbora modela vredi razmisliti: da li je jači motor bolji.
   
Za gore pomenute iznose se prodaju izuzetno dobri automobili. Ukoliko kupimo Mazdu6, može nam se desiti da nam vožnja toliko prija i da se toliko zanesemo da poželimo da se što duže vozimo. Zato postoji opasnost da jednostavno produžimo svoje putovanje tako što ćemo izabrati zaobilazne puteve samo da bismo što duže ostali za volanom.