U žiži interesovanja domaće javnosti ovih dana bila je tema oko (ne)završetka planiranih radova na Koridoru 10. Iako se ovaj putni pravac već decenijama koristi kao glavni argument u prilog razvoja Srbije, malo toga se zaista na njemu i uradilo. Umesto planiranih 250 km autoputa izgrađeno je tek 47. Kao glavni „krivac“ označen je čitav niz loše izrade projektne dokumentacije, čije preprojetovanje su tražile inostrane banke, koji su kreditori radova na jednom od najznačajnijih putnih pravaca u ovom delu Evrope.

Kao prateći problem pomenutog javljaju se i aljkavo pripremljeni tenderi za izbor izvođača za pojedine deonice, što je često dovodilo do njihovih obaranja. Iz Vlade poručuju da će se problem efikasnosti rešiti tako što će se nadležnosti oko izgradnje Koridora 10 sa JP Putevi Srbije preneti na ćerku firmu – JP Koridor 10.

Stručnjaci upozoravaju da, ukoliko se proces prenošenja nadležnosti ne odradi transparentno i sistemski temeljno, od završetka radova na Koridoru 10 do 2012. godine, koja je određena kao rok za završetak radova, neće biti ništa.

Da stvar bude još gora, od 1997. godine kada ovaj putni pravac gubi status transevropskog autoputa, zapravo zvanično započinje izgradnja koridora, a država od tada godišnje gubi čak milijardu evra zbog toga što nije bila u stanju da dovrši radove na, za nju najvažnijem, putnom pravcu.