Sa 40.000 prodatih novih automobila u prošloj godini, Srbija nikako ne spada u zemlje u kojima su automobili nešto što ne predstavlja stvar "za ceo život". Ako se uporedimo sa Slovenijom, u kojoj se proda oko 70.000 novih automobila godišnje, i Hrvatskom sa gotovo 80.000 novih vozila na putevima, jasno je gde se, u stvari, nalazimo.

Zbog subvencionisanja Punto-a iz kragujevačkih fabrika, kojih je u prošloj godini prodato 15.000 komada, realna situacija izgleda sumornije. Prosta računica kaže da, ako Srbija ima oko 8 miliona stanovnika, a 40.000 prodatih vozila, samo 0,5% stanovništva ima mogućnosti za nov automobil!

Kad se ovakvi podaci imaju na umu, jasno je da je za prosečnog (čitaj većinu) vozača u Srbiji jedino (pravo) rešenje polovan automobil. Upućeni u tržište polovnih automobila savetuju kod odabira polovnjaka da se obrati pažnja na nekoliko stvari. Prva je da, u zavisnosti od opreme, cene automobila mogu varirati za 30-40%. Zatim, kod odabira marke/modela treba voditi računa o servisiranju istog, odnosno koliko je razgranata servisna mreža, ili, pak, koliko je komšija mehaničar spretan u radu sa tim i tim vozilom.

Neretko kupci ne vode računa i o tome koliko će polovnjak koga kupuju vredeti sutra, za slučaj da požele da ga prodaju. Svakako, nije na odmet raspitati se koliko će koštati registracija auta koji vam j ezapao za oko. 

Možda i nije neka novost, ali treba podsetiti one koji razmišljaju koji polovnjak da kupe, da razmisle o relativno novim vozilima, starim tek par godina, jer takvi automobili vrede 30% manje u prvoj, a još 20% u drugoj godini starosti. Pored toga, takvi automobili su u garanciji, a po pravilu i održavanje je bilo propisno.

Bilo kako bilo, svi saveti su dobrodošli, ali ipak ostaje realna činjenica da u diktiranju prodaje polovnih vozila ostaje kriterijum cene, pa će ona i dalje biti glavni faktor u odabiru automobila, mada nikako ne treba izgubiti iz vida i ove prethodno pobrojane, jer se kod nas automobil ne kupuje svaki dan.