PAMETOVANJE

Pre nešto više od godinu dana, dok sam bio jedan ne toliko ponosni vlasnik samo jednog vozila, javio mi se prijatelj sa čudnom porukom. Vozio je već neko vreme Smart ForTwo i kako su se njegovi životni planovi izmenili, odlučio je da ga proda. Pitao me je da li sam zainteresovan. Nikada nisam bio preterani ljubitelj dvoseda, a Smart mi je uvek delovao kao jedna krajnje nebezbedna kutija šibica. Prva instinktivna reakcija na neočekivana pitanja povodom novca mi je bila da mu odbrusim da ne volim pozorište i da me pusti na miru, al’ ne lezi vraže, zagrizem mamac i pustim ga da mi proda priču.

POGLEDAJTE SVE OGLASE ZA SMARTA.

Malo je reći da je dobar prodavac, jer ove redove pišem kao jedan itekako ponosni vlasnik Smarta! Za nešto više od godinu dana toliko sam oduševljen tim motokultivatorom sa kabinom, da sam u potpunosti ubeđen da ću imati jednog dokle god živim i radim u Beogradu. Evo i zašto:

Automatik
Reč koja predstavlja noćnu moru naših očeva. Zna se, automatik se ne kupuje! To mnogo troši! Nemaš kontrolu! To se kvari, to nema ko da popravi u Srbiji! Ovo sve može da bude argument ako na auto gledate kao na primarno prevozno sredstvo koje treba da bude u mogućnosti da vas odveze u januaru do Kopa na -15C i u julu do Paralije na +40C. Ovo je Smart! Auto (nazovimo ga tako, diskusije radi) koji ćete voziti po gradu i samo po gradu. Malo međuosovinsko rastojanje, koje čini da i najmanja rupa deluje kao krater na Mesecu sugeriše da ovo nije udoban auto za duge vožnje. Automatski menjač u malom uličnom borcu čini da gužva na Gazeli i stani-kreni agonije budu za nijansu lakše.

Potrošnja
Pošto sam Smarta već uporedio sa kutijom šibica, evo prilike da ga uporedim i sa upaljačem. Troši kao upaljač! Verovatno ni jedan drugi gradski auto u tom cenovnom rangu u ovom trenutku ne može da mu stane na crtu. Čak i u kombinaciji sa neštedljivim automatskim menjačem potrošnja ne ide preko 4L/100km. S obzirom da imamo jedno od najskupljih goriva u Evropi, ovo nije zanemarljivo.

Parkiranje
Verovatno ne postoji dovoljno prostora na svim internetima da opišem kolika je prednost na strani Smarta kada je parkiranje u pitanju. Parkiranje mi je zapravo najvažniji adut od svih kada je vožnja po Beogradu u pitanju. Drugi gradovi u Evropi razvijaju i pružaju različite opcije za prevoz svojim sugrađanima. Tu su nadzemni metroi, podzemni, klasični vozovi, tramvaji, busevi, kao i često vrlo dobro razvijena biciklistička infrastruktura. Ne moramo posegnuti za velikim imenima, dovoljno je i samo reći Budimpešta. U poređenju sa njima Beograd deluje kao da koegzistira u paralelnoj vremenskoj ravni u kojoj je 1818 godina. Nažalost i realno u Beogradu jedini pravi način prevoza je auto. Gradski prevoz je prljav, spor i neadekvatan. Oni isti evropski gradovi utiču da destimulišu ljude da idu automobilima na posao, a one koji to ipak odluče čekaju striktna pravila parkiranja.

U Beogradu ta ista striktna pravila parkiranja ne postoje. Naravno, postoji pokušaj uvođenja tih pravila kroz zoniranje i naplatu, ali koliko je to dobro sprovedeno možemo čuti čak i u hip-hop pesmama domaćih autora. Dakle striktna pravila ne postoje. Beograd je grad parkiranja po bankinama, trotoarima, zelenim površinama (ok, nekada zelenim površinama). A pošto je po tim budžacima parkiranje besplatno, tu je uvek i gužva. Kad već ne možeš da pobediš junake web portala “Bahato parkiram”, prudruži im se! Možda ne mogu da vozim BMW X5 ili Audi A8 pa da se “punopravno” parkiram po invalidskim mestima, ali ionako u takvoj jednoj urbanoj džungli vlada Smart. Prosto rečeno uvek ima mesta za Smarta. Kako slika govori više od 1000 reči, ovde sam ih priložio nekoliko.

Parkiranje ceo dan u zoni, besplatno - u svakoj negativnoj situaciji izvuci i nešto pozitivno. Nemilosrda betonizacija Beograda dovela je do toga da su često primerci ionako retkih stabala okruženi betonom. Kako na tim mestima nema dovoljno prostora da se iscrta kompletno parking mesto, to parče betona zvanično ne podleže naplati, a Smart na njega staje kao da je krojeno za njega. Eto celodnevnog besplatnog parkiranja u zoni gde bi inače morao da se pomerim posle sat, dva ili tri sa regularnim automobilom.

Mogao bih da navedem još brojne sjajne stvari koje čine ovih dva metra lima na točkovima vrhunskim gradskim borcem - jeftin servis (kao i sve ostalo, male gume, mali brisači…), može se oprati za 100 dinara, magnet za poglede, a kako je moj primerak još i kabrio, kad leti nabacim cvike i spustim pokretni krov sreći mojoj nema kraja!

Ceo tekst je preuzet sa portala Automanijak.com