TESTIRALI SMO: PEUGEOT 307 SW 2.0 HDI - Probuđen na kraju karijere

Spoljašnja i unutrašnja lepota se retko kada poklapaju i idu ruku pod ruku. Da nije tako, raznorazne „alfe“ bi držale cenu poput „golfa“, a mnoge starije bezlične i neuništive „tojote“ gledali bi sa blistavim sjajem u očima. A o lepim plavušama ne bi smišljali viceve. Slično je sa „307-com“ koja vlasnike greje dopadljivom pojavom, a hladi ponekim neprijatnim ispadom. Da li je moguće u galskom lepotanu makar nazreti pouzdanost modela sa Dalekog Istoka?

pretraga
Tražite dobar polovnjak?

Pretražite našu ponudu sa preko 65,000 oglasa

Traži
oglasi
Prodajete polovnjak?

Besplatno oglasite svoje vozilo na sajtu gde se prodaju polovnjaci

Postavi oglas na www.mojauto.rs

PEUGEOT 307 SW 2.0 HDI
GODINA PROIZVODNJE: 2006.
KILOMETRAŽA: 235.000 km
CENA: 3.500 evra

 

Koliko je model bio uspešan dovoljno govori da je do redizajna proizvedeno oko 2,5 miliona primeraka. Ukupno je proizvedeno 3.6 miliona.

Koncept „Prometej“ koji je Pežo predstavio na salonu u Parizu 2000. godine, najavivši novog kompaktnog jurišnika na starog poglavicu klase, dočekan je sa vatrenim oduševljenjem u sam osvit novog milenijuma. Već u prvoj godini novog veka predstavljena je prava automobilska skulptura u najboljem maniru francuskog dizajna. Kupci su bili oduševljeni, kao i specijalizovani novinari koji su ga proglasili za Automobil godine u Evropi 2002. godine.

Ljubitelji francuskih automobila su dobili novog ljubimca na točkovima. Kako u životu nije uvek sve idealno, nije mnogo prošlo do prvih opoziva galskog lepotana. A onda su se ređali jedan za drugim, što je skladnoj formi modela „307“ lepilo tamnu senku. Vlasnici su polako shvatali da su pazarili hirovitog automobilskog lepotana. Mogi kupci su i pored toga prelazili preko toga zadovoljni prvobitnim utiskom. Ipak, posle nekoliko godina, prodaja polovne „307– ce“ zavisi od toga koliko su kupci polovnjaka raspoloženi da plate. Ipak, kada bolje razmislimo, iz ove perspektive, današnji kupci polovne „307–ce“ imaju možda i bolju poziciju. Zašto? Zato što su kupci polovnih primeraka proizvedenih u prvim serijama bili osuđeni na činjenicu da takvi modeli uvek imaju poneku bubicu. Zbog toga prilikom redizajna kod svakog modela, dolazi do poboljšanja u određenom obimu. Negde manje, negde više.
 

Danas i najmlađa „307–ca“ stara je jednu deceniju pa su cene pristupačnije. Redizajnirani model je i ovde poprilično izmenjen, barem spolja, dok su u unutrašnosti, promene manje. Ipak, najvažnije je da su izmene doprinele kvalitetnijoj i pouzdanijoj „307–ci“. Nažalost, i pored toga što su mnoge stvari ispravljene, bilo je opoziva velikog broja primerka i na samom kraju proizvodnje. Naime, krajem 2005. godine napravljen je opoziv zbog mogućeg prodora vlage u procesorsku jedinicu ABS–a. Problem je predstavljala loša izolacija kućišta procesora. Ipak, zbog sličnog problema, veliki broj primeraka je ponovo opozvan u proleće 2008 godine, pred sam prestanak proizvodnje, što nije uobičajeno. Pretražujući ponudu „307–ca“ na oglasima, pronašli smo upravo primerak sa benzinskim motorom proizvedenu u aprilu 2008. godine, kupljenu u Verano Motorsu, čiji vlasnik pored navedene skromne kilometraže, kao manu navodi upravo problem sa ovim sistemom.

Generalno gledano, „307“ nema oreol pouzdanog automobila, i to nije tajna. Jedan od krivaca je svakako osetljiva elektronika. Iskustva mnogobrojnih vlasnika govore u tom pravcu. Mnogi su iskusili problem sa pokvarenim podizačima prozora. Problem je najčešće u slabim kontaktima unutar motora podizača stakala, koji se kod iskusnog majstora mogu lako sanirati. Zamena novim izgleda da nije moguća jer kako kažu, više se ne proizvodi. Ostaje popravka, ili zamena polovnim delom. Još češće od ovog problema, vlasnici se žale na učestalost pregorevanja, pre svega sijalica farova, ali i onih na stop - svetlima. Problematičan može da bude i displej kome može da se izgubi funkcija, a to se dešava najčešće leti kada su temperature visoke. Sličan problem ima i „407– ca“. Jedna od manjkavosti koja se pojavljuje tokom vremena, mada nije tako učestala, jeste mogućnost otkaza ablendera. Iako spisak deluje podugačak, a ovde, nažalost nije ni konačan kraj zamerkama, mnogi su i dalji puni entizijazma i hvalospeva.

Pa i onda kada se desi pomalo banalan kvar otkazivanja amortizera petih vrata. Na svu sreću, „307“ vam barem nikada neće pokazati naznake smeđe pošasti, jer ima pocinkovanu karoseriju. Za pogon, najpopularniji su dizel motori, ali svakako nećete pogrešiti ako se odlučite za gore pomenuti 1.6 16v benzinac od 109 KS. Potrošnja mu nije previsoka, a neki već imaju ugrađenu plinsku instalaciju. Snage najčešće neće nedostajati, osim što će u nekom trenutku zatrebati zamena bobine, ili ređe čišćenje dizni. Ipak, mnogi Pežoove automobile novijeg doba vezuju za skraćenicu HDI koja se proslavila sa prvom verzijom od 90 KS kod koje nije ugrađen plivajući zamajac i DPF filter.
 

Ovi motori su ugrađivani u prvim godinama proizvodnje i preporučljivi su. Najslabiji je 1.4 HDI, a kod novijeg motora 1.6 HDI koji se ugrađivao i u mnoge modele drugih proizvođača, serviseri navode otkaze turbina najčešće zbog slabijeg podmazivanja, uzrokovanog skupljanjem prljavštine na situ kod uljne pumpe, čime je otežana distribucija ovog, životno važnog fluida. Zato, između ostalog serviser napominje da je dvolitarski motor druge generacije dobro rešenje i pored sporadičnih problema sa zapušenim DPF filterom. Sreća je da se kod ove verzije još uvek može jednostavno demontirati i očistiti DPF filter, jer je kod novijih modela proces demontaže neuporedivo komplikovaniji.

Primetili smo da je pedala kvačila poprilično teška, pa smo proverili koliko otpora pruža na novijoj „508–ci“ sa istim motorom, kojoj je upravo zamenjen set spojnice. Odmah je bilo jasno da je razlika očigledna kao i kruće i preciznije kretanje ručice menjača. Osim toga, menjač na predstavljenom primerku dobro funkcioniše s obzirom na godine, i posebno na reputaciju Pežoovih menjačkih ku tija koja nije na najboljem glasu. Ipak i pored svega navedenog, vlasnik ima osmeh na licu, kao čovek koji zna šta je pazario i koji ne sumnja u pouzdanost. Možda je to zato što sve postaje mnogo ružičastije kada ovaj redizajnirani šik – karavan vidite uživo. Prvo Vas obraduje pojavom, a onda razoruža funkcionalnošću i mnogobrojnim skladnim detaljima u unutrašnjosti, kao retko koji automobil tog vremena. Zato se može reći da je ovakav gotovo „lajfstajl“ karavan na kraju proizvodnog ciklusa sa dvolitarskim dizel motorom, ili benzinskim od 1. 6 litara je možda najbolje (i najpametnije)
što možete da dobijete od jedne „307–ce“. Ako vam već „naleti“ dobro očuvan i servisiran model sa početka proizvodnje, neka to bude dvolitarski dizelaš od 90 KS ili već pomenuti benzinac od 109 KS.

Povezane teme: peugeot, peugeot 307, SW, Test