Testirali smo: Renault clio 0.9 TCe - ˝Glasnik veće pouzdanosti˝

Izgleda da „klio“ u četvrtoj generaciji ruši visoko postavljene lestvice, pa je u Renou još uvek aktuelni model glasnik mnogobrojnih promena. Što je najvažnije, zarazni virus dobre prodaje prenosi se polako i na kupce polovnjaka. Ipak, i dalje postoji određena zadrška, budući da je „klio“ polovnjak novijeg datuma što se posebno odnosi na podozrenje prema neobičnom i modernom trocilindričnom benzinskom motoru. Zato smo upravo ovu varijantu i proverili.

pretraga
Tražite dobar polovnjak?

Pretražite našu ponudu sa preko 65,000 oglasa

Traži
oglasi
Prodajete polovnjak?

Besplatno oglasite svoje vozilo na sajtu gde se prodaju polovnjaci

Postavi oglas na www.mojauto.rs

I pored najbolje želje ni stratezi iz grada svetlosti nisu mogli da predvide uspeh „klija“ koji je startovao krajem 2012. godine. Ili precizinije - teško je očekivati da neki model u petoj godini proizvodnje bude drugi model po prodaji u Evropi (u prvih šest meseci ove godine prodato je 207.000 primeraka). Druga dva francuska musketara „pežo 208“ i „sitroen C3“ su na osmom i desetom mestu. Prvi je, očekivano „golf“ sa 291.000 prodatih primeraka. 

 

SVE oglase za Renault Clio pogledajte OVDE. 


U toku prošle godine je ukupno proizvedeno 403.000 „renoa klio“, a u godini redizajna 2016. čak 418.000! Očigledno da je glavni dizajner Lorens van den Aker uradio odličan posao, zbog čega aktuelnost ovog „klija“ ne zastareva tako lako. Ovo su na početku karijere prepoznali i domaći automobilski novinari koji su 2013.godine „kliju“ dodelili titulu automobila godine. Još jednom potvrđeno da dizajn automobila igra važnu ulogu. Ne samo kod novih, već i kod izbora polovnih automobila. Jer, iako se svi pitaju kakva je pouzdanost, niko ne bi pristao da samo zbog toga poseduje limenog kvazimoda. Ovde stil petovrate karoserije podseća na kupe formu, tim pre što su ručke zadnjih vrata skrivene u C stubu. 

Zbog toga, ali pre svega zbog opšteg trenda slabije potražnje trovratne karoserije, stratezi Renoa su je kod „klija“ četvrte generacije izostavili iz ponude. Sa druge strane, već sledeće 2013. godine, u ponudu je uvršten karavan, zanimljive pojave i imena „grandtur“.  

Na potpuno novoj komandoj tabli lako se primeti kombinacija digitalnog brzinomera i analognih instrumenata, ali i nedostatak pokazivača rashladne tečnosti, što mnogima stvara nervozu. Čak toliku, da su neki od njih ugradili dodatni instrument za praćenje temperature rashladnog sistema. Procene proizvođača i kupaca ponekad nisu u saglasnosti. Serviseri objašnjavaju da je jedan od razloga pouzdanost sistema, ali i moguće bespotrebno uznemiravanje vozača zbog moguće oscilacije pokazivača temperature zbog specifičnog optrećenja trocilindarskog turbo motora, gde temperaturni opseg varira u rasponu od 90 do 110 stepeni celzijusa. Slično ovome, serviseri navode da kupci jednostavno pomisle da sistem start - stop ne fukcioniše, jer ne gasi motor pri svakom zaustavljanju. Sistem jednostavno neće reagovati ako proceni da kabina nije rashlađena ili je pak, zimi nedovoljno zagrejana. Ili ako ventilator rashladnog sistema nije spustio temperaturu rahladnog fluida u motoru. Dakle, često je sve u najboljem redu, samo je naša projekcija nešto drugačija od realnog stanja.

Da li se to može reći i za stav prema još uvek novom trocilindričnom turbo motoru od samo 900 kubika, sva je prilika da jeste. Vozačima koji celog života voze četvorocilindraše od najmanje 1.200 „kubika“, ovaj motor im na papiru deluje kao onaj u „jugu 45“. Biće da je to još jedna zabluda…. Svet se menja svakim danom, pa i neke gotovo svete stvari – motor sa četiri cilindra. Tu snagu je, recimo početkom devedesetih godina razvijao atmosferski VW motor zapremine 1.8 litara. Dunsajzing je već neko vreme magična reč. Tom strmom, kozjom stazom pošli su samo odvažni proizvođači. A sada se ta uska staza razliva u najširi put. Još samo da to potvrde i kupci polovnjaka, koji su prirodno skeptični prema novim tehnogijama. Potvrde o nekim velikim pređenim kilometražama za sada nema, ali što je najvažnije, nema ni viralnih zamerki na pouzdanost pomenutog motora. Na kraju informacija da su još u martu prošle godine u pogonima Mioveni i Valjadolidu proizveli million ovih motora, dovoljno govori sama po sebi. Čak i kada takvi kupci prelome i reše da se odvaže i pazare „klija“ sa ovim motorom, pretragom na oglasima gotovo da neće naći ovaj kontroverzni turbo benzinac. Jednostavno, u malobrojnoj ponudi primeraka sa benzinskim motorom, uglavom su zastupljeni klasični atmosferski, 1.2 litarski, šesnaestoventilski motor od 75 KS. A tek poneki, trocilidarski agregat. To će se promeniti već u bliskoj budućnosti. Četvorocilindraš je pouzdan, mada se serviseri ne bi u njega zakleli kao nekada u njegovog osmoventilskog prethodnika sa 58 KS. Ono što je sigurno je da je ovaj agregat prilično slabašan i letargičan. Zato se kod poznatog dizel motora 1.5 dCi sa rasponom snaga od 75 i 90 KS manje više sve zna. Reč je o poprilično pouzdanim i proverenim dizel motorima, koji su zbog poprilično visoke cene kao novi često nedostižni i kao polovni. A kupci ga izgleda, baš vole. I pored toga što mnogi od njih znaju kakve su probleme imale prošle generacije dizelaša sa motorom 1.5 dCi. Kupci koji su „pali“ na istina minimalnu potrošnju ovog motora, ceh su platili zapušenim brizgaljkama čije su opravke papreno koštale. Problem je pravio Delfijev sistem ubrizgavanja, gde je pumpa visokog pritiska opiljke slala pravo ka diznama. Uz to, sistem je bio osetljiv na gorivo slabijeg kvaliteta. Nešto kasnije je zamenjen Simensovim sistemom ubrizgavanja, pa je ovaj motor uz određene modifikacije, ugrađivan i u Mercedes „sitan“ i „A-klasu“. Danas je situacija možemo reći još bolja jer je kod treće generacije 1.5 dCi motora uglavnom zastupljen Bošov sistem ubrizgavanja, a Delfijev potpuno izbačen. Zato se problem javlja na još uvek globalno osetljivom DPF filteru, najčešće zbog pretežne vožnje u gradu. Dakle, stvari su sada bolje nego ranije. To može da se kaže i za elektronsku strukturu koja je pojednostavljena, odnosno poboljšana u odnosu na prethodnika, što će potencijalne kupce na trenutak iznenaditi i obradovati. Jer opis idealnog polovnog automobila bi bio da kada ga jednog dana prodate, možete da kažete da vas nikad nije izneverio, da ste servisere viđali jednom godišnje, slatko se navozali i na kraju ga dobro prodali. Istina, ovakvih polovnjaka nema u velikom broju, ali kako stvari za sada stoje, „klio“ četvrte generacije, (ako izuzmemo primerke iz prvih serija) ima šanse da se ovom idealu približi.  

„Klio“ se pored pogona u Francuskoj, proizvodi i u turskim pogonima u Bursi. Reno garantuje jednak kvalitet proizvedenih primeraka. Prošle godine proizvodnja je pokrenuta u Novom mestu, (Revoz) gde će se pored pogona u Bursi proizvoditi i sledeća, peta generacija Renoovog „klia“. U Bursi se proizvodi i karavan verzija klija – „grandtur“, i ujedno ubedljivo najveći broj primeraka „klia“.

Prostor na zadnjoj klupi je u proseku klase. Prostora za kolena putnika nema na pretek.

Trocilindrični benzinski agregat sa dva bregasta vratila i 12 ventila razvija 90 KS. Obrtni moment iznosi 135Nm pri 2.500 o/min, a 90 odsto tog obrtnog momenta dostupno je već od 1.650 o/min. Umesto zupčastog kaiša, upotrebljen je lanac, a kao i ostali pokretni delovi imaju premaz koji smanjuje trenje – iskustvo preneto iz Formule 1. Motor ima varijabilan razvod ventila, uljna pumpa je elektronski regulisana zbog optimatizacije rada, motor ima aluminijumski cilindarski blok, lakši je, a manjoj potrošnji dodatno doprinosi i start – stop sistem.  

 

Na prednjem trapu koji inače slovi za izdržljiv, na zamenu eventualno dolaze vertikalni stabilizatori. U servisu kažu da su ih retko menjali, ali su ih zato na predstavljenom „kliu“ zamenili još u garantnom roku.

 

Serviseri često pominju probleme vezane za vozila iz prvih serija. Vlasnici su se žalili na buku iz prednjeg trapa. Problem je dijagostikovan kod gumica balans štangle koje su okrivljene za stvaranje buke. Problem je detektovan i nepojavljuje se kod kasnije proizvodenim serijama.

 

 

Multimedijalni sistem je često bio izbor glavobolja vlasnika, ali i servisera. Ovo je bio jedan od najčešćih razloga zbog kog su vlasnici vanredno posećivali servis. Kod prvih serija se dešavalo da se ekran jednostavno zamrzne ili postane potpuno taman ili izgubi funkciju. Problem je rešavan reprogramiranjem multimedijalnog sistema u više navrata tokom prve dve godine.

 

Diskovi su do sada zamenjeni jednom, naravno u kompletu sa prednjim pločicama koje su u nepunih 80.000 km, zamenjene tri puta. Upravo su vlasnici imali zamerke na njiih jer je isuviše kratak servisni interval za zamenu

Zbog nemirnijeg rada trocilindričnog motora, vlasnici su se žalili na kloparanje iz motornog prostora. Problem je dijagnostikovan na plastičnom delu usisa koje vodi do kućišta filtera vazduha. Na sastavu je postavljana gumica nakon čega je problem rešen.

Zabeležene su greške koje nisu uticale na funkcionalnost automobila. Zabeležen je problem sa ABS –om koji je verovatno nastao prilikom promene pneumatika, i još dve – tri greške koje su nakon provere poništene. Serviseri kažu da što se elektronike tiče „klio“ četvrte serije nešto jednostavniji od svog prethodnika, što se pozitivno odrazilo na pouzdanost. 

 

Tehničke karakteristike

 

Motor benzin tri cilindra
Zapremina (cm3)
899
Snaga KW(KS)
66(90) pri 5.000 o/min.
Obrtni moment(Nm)
135/2.500o/min.
Pogon prednji
Maksimalna brzina(km/h)
182km/h
Ubrzanje do 100 km
12,2s
Dimenzije D/Š/V
4.062/1.777/1.448
Potrošnja 4,5 l
Zapremina prtljažnika (l)
300 l
Međuosovinsko rastojanje
2.589 mm 

 

Cene rezervnih delova


Filter ulja – 1.493
Filter vazduha -2.564
Filter klime -2.700
Stabilizator balans štangle – 7.446
Gumica balans štangle – 2.208
Diskovi set – 17.461
Prednje pločice – 5.975
Prednja svetlosna grupa – 23.205
Radni sat – 1.680
 

 

 

 

Povezane teme: reno, clio, Polovni automobili