Testirali smo: Fiat 500 L 1.4 16 V - Kul i upotrebljiv „fića“

Kragujevac, tradicionalno industrijski grad u srcu Šumadije je 2012. godine, posle godina tavorenja, konačno dočekao pet minuta slave. Sa proizvodnih linija je nakon nekoliko decenija konačno sišao automobil koji je je mogao da drži korak sa svetom. Istina, novitet nije nosio znak Zastave, nažalost mnogih radnika i dela javnosti, ali je zato pod znakom Fijata doneo mnogo više nego što je bilo ko očekivao. Na krilima uspeha legendarnog modela „500“ dobijen je gotovo jednako zanimljiv automobil, koji pored ostalog ima i neuporedivo veću upotrebnu vrednost. Ubrzo je dobio oznaku „Nacionale“, subvencionisanu cenu, crvenu boju na radost i redovi kupaca su se polako formirali….Nekako u isto vreme sa skladišta krčeni su preostali primerci do tada veoma traženog „punta klasik“… Dakle, „Kralj je mrtav, živeo kralj“…

SVE oglase za FIATA 500 L pogledajte OVDE.

Danas, šest godina kasnije, obnovljena verzija „fijata 500 L“ je napunila godinu dana, dobro je primljena kod kupaca, jer su uglavnom ispavljene uočene slabe tačke na početku proizvodnje (Fijat navodi 40 odsto novih delova). Ipak, armija slabije platežnih kupaca koji preferiraju „second hand“ robu na četiri točka već duže vreme ima sasvim dobru ponudu polovnjaka koji su u velikoj većini od prvog vlasnika i sa poznatom servisnom istorijom. Prava poslastica za ziheraški nastrojene kupce polovnih automobila, koji se ježe uvezenih polovnjaka sa „pravom“ kilometražom. Uz to je automobil domaće proizvodnje - milina. Ali bićemo sasvim dosledni. Ako kupci obnovljenog „500 L“ uslovno rečeno imaju sreće, jer pretpostavljamo da su najveće mane otklonjene, da li to po automatizmu baca senku na modele koji su među prvima kroz usisnu granu provukli čist šumadijski vazduh? Veliki broj primeraka je proizveden 2013. godine, kada se proizvodnja već zahuktala, a najčešći motor je svakako poznati benzinski motor sa 16 ventila „fajer“ serije sa 95 KS. Neki ga kude, neki hvale, ali da budemo iskreni, to je motor koji jednostavno „radi posao“. Najviše mu zameraju tromost (zbog poveće mase karoserije), ali uz dobro rukovanje ručice menjača i nešto više obrtaje, ovaj motor na momente može da pokaže i svoju vatrenu stranu. A onda u takvom zanosu nije neobično da potroši i određenu količinu motornog ulja, a to obično potraje i nakon perioda predviđenog za razrađivanja motora. Na to su dugogodišnji vlasnici navikli. Novopečeni vlasnici treba da znaju da proveravaju nivo ulja, otprilike na svakih 2.000 do 3.000 km. Kod ovog benzinca serijski se ne ugrađuje donja zaštita motora, a moguće ga je ugraditi kao dodatnu opremu.
Zaštitni lim ipak čuva određene delove, poput alternatora od zapljuskivanja vodom. Kod dizelaša ovaj deo se ugrađuje serijski. Možemo reći da mu dizel motori dobro pristaju, između ostalog, zbog ne tako male mase. To se posebno odnosi na snažniji 1.6 MJTD motor, koji doprinosi agilnosti u vožnji i umerenoj potrošnji goriva. Svakako da je njegovo redovno održavanje i najskuplje, kao i nabavna cena, a o nekim potencijalnim vanrednim intervencijama na većoj kilometraži ne treba previše trošiti reči. Možda je najoptimalniji motor dobro poznati 1.3 MJTD sa 85 KS koji je kasnije povećan na 95 KS. Razvodni mehanizam se pokreće pomoću lanca a kod pomenutog snažnijeg dizelaša za pogon se koristi kaiš. Svakako najintrigantniji su primerci sa pogonom na metan preko dvocilidričnog benzinskog motora kojih ima u malom broju. Ipak, zbog težine boca za metan na udaru mogu da se nađu plivajući zamajac i set kvačila. Nemali broj vlasnika se žalio na kratak vek fabrički ugrađenog akumulatora (55 Ah) koji je često jedva sastavljao tri godine, a neretko se dešavalo da potpuno zakaže po isteku druge godine. Još teže su primedbe na diskutabilnu funkcionalnost ručice menjača. I sama vlasnica predstavljenog primerka ima prigovore na ćudljivost menjača zbog kojeg je bila rada da se u jednom trenutku rastane od njega. Ipak, na kraju su izgladili odnose, vlasnica je prihvatila ćudljivost misteriozne menjačke kutije i umesto na oglasu, ovaj simpatični „fijat“ crvene boje je nagrađen ugradnjom plinske instalacije i obavljenim velikim servisom.

SVE oglase za vozila marke FIAT pogledajte OVDE.

Takvu taličnost poseduje samo jedan „italijan“, pa makar bio rođen i u Kragujevcu. Zato mu valjda vlasnici nekako oproste grehe poput habanja sinhrona brzine, težeg ubacivanja u šesti stepen prenosa ili u rikverc, ispadanje iz brzine ili potrebu za dihtovanjem menjačke kutije. Zato poneki cvrčak koji se povremeno javi iz pojedinih delova unutrašnjosti i nije toliko zabrinjavajući. To su uglavnom stvarčice s kojima su se susretali vlasnici u prvim godinama eksploatacije, a mnogi su rešeni o trošku garancije u ovlašćenom servisu. Mahom su to sitnice poput zabravka petih vrata ili zvučnika koji su vlasnike nervirali lošim zvukom. Doduše, bilo je i slučajeva kada su menjane letve upravljača ili setovi spojnica, ali u mnogo manjem broju. Kome simpatični „šumadinac“ zapadne za oko moraće da izdvoji najčešće oko 6–7.000 evra za četiri, pet godina star „500 L“. Najčešće su od prvog vlasnika sa pređenih u proseku od 30.000 do 90.000 km i u najvećem broju slučajeva sa osnovnim benzinskim motorom. Ko izabere jedan ovakav primerak, jedno je sigurno, prostranosti u unutrašnjosti mu neće nedostajati, jer na tom polju potpuno se razlikuje od rodonačelnika serije „500“. Nazad se mogu komotno prevesti i dvometraši, na doduše ravnoj klupi koja je pomična. Vozači se sigurno neće žaliti na preglednost, istrumente, kvalitetnu i zanimljivu komandu tablu, ali zato se popriličan broj vlasnika žalilo na nešto kraći sedalni deo i njegove slabo izražene bočne oslonce. Sve u svemu „fijat 500L“ je solidan polovnjak koji sveukupno pruža dobar paket po povoljnoj ceni, ako mu oprostite poneku manu i povremenu ćudljivost. A to je zasluga delom sudbine koju dele automobil prvih serija, mada bi neki aludirali na gene koji dolaze sa Apenina. Ipak, kakav god se kome činio niko ne može da mu ospori simpatičnu pojavu i to da je naš!
 

Fiat 500L 1.4 16V
Prešao: 85.000 km
Godina proizvodnje: 2013.

Tokom trajanja garantnog roka pojedinim vlasnicima popularnog „šumadinca“ su menjani prigušujući blokovi.
Prednji trap slovi kao izdržljiv pa tu nije bilo posebnih problema. Ako je nešto za zamenu, onda je to najčešće reč o vertikalnom stabilizatoru.

Pogled odozdo otkriva masne tragove koji su se pojavili na delu menjača kod semeringa birača brzina, pa je to deo koji bi trebalo zameniti. Inače je upravo menjač bio na meti kritika vlasnika. Prilikom kupovine obratite pažnju na njegovu funkcionalnost.

Kod benzinca ne postoji donja zaštita motora, takozvani šuspleh. Pojedini osetljivi delovi su izloženi udarima vode zbog koje se, recimo, alternatoru može skratiti radni vek, (stradaju ležajevi) a zbog nepostojanja zaštite, dešavalo se da neke životinje pregrizu kabal od lambda sonde koji je nisko položen. Postoji mogućnost ugradnje originalnog šuspleha.

Mnogi vlasnici su od početka eksploatacije imali problema sa amortizerima petih vrata koji su bučni, a mogli su da izgube funkciju. Na prikazanom primerku još uvek su amortizeri iz prve ugradnje, ali takođe proizvode neprijatne zvuke.

Peta vrata su tema o kojoj vlasnici domaćeg „fijata“ često razmenjuju negativna iskustva. Jedna od njih je zabravak brave koji u nekim slučajevima nije mogao da se otključa, a još češće je bilo prigovora na lupkanje koji ovaj deo može da proizvodi.

U kabini vlasnici mogu da se požale na nešto kraći sedalni deo a neki vlasnici su prigovarali na zamor nakon dužih putovanja. Kod redizajniranog modela, između ostalo poboljšan je i sedalni deo sedišta. – (može kod slike unutrašnjosti)

Ukrasna lajsna oko stop svetla daje posebnu draž zadnjem delu „fijata 500 L“. Ipak, neki vlasnici su morali da je zamene usled oštećenja površinskog sloja.
U unutrašnjosti smo tragove habanja, posle pređenih nepunih 85.000 km, zapazili na ručnoj kočnici neobičnog izgleda

Cene rezervnih delova
U ovlašćenom servisu za Fijatova vozila napominju da pored originalnih rezervnih delova poseduju i zamenske rezervne delove koji su jeftiniji. ali očekivano njihov eksloatacioni vek nije na nivou originalnih rezervnih delova. To bi vlasnici automobila, svakako trebali da imaju na umu kada se odlučuju koje delove ugrađuju u svoj automobil. Tako na primer, u alternativi set prednjih diskova košta 9.320, a prednje pločice su upola jeftinje. Moguće je, recimo, kupiti reparirani alternator koji je za nešto više od 16.000 din, jeftiniji od novog.

Filter vazduha 1.497
Spona balans štangle 2.821
Amortizer zadnjih vrata 3.191
Prednji amortizer 12.088
Alternator 51.391
Disk točka 12.793
Prednje pločice 8.783
Zaštita motora(šuspleh) 8.331
Semering birača brzina 416
Sijalica fara H7 585
Izvor: Auto kuća Kompresor

Tehnički podaci
Motor benzin/četiri cilindra
Zapremina 1.368 cm3
Snaga (70 KW) 95 KS/6.000 o/min.
Obrtni moment 127/4.500 o/min.
Pogon prednji
Potrošnja 6.2 l
Maks. brzina 178 km/
Ubrzanje od 0 – 100 km/h 12,8 s
D/Š/V 4.150/1.785/1.655 mm
Međuosovinsko rastojanje 2.610 mm
Prtljažnik 400/1.310 l