Kako funcioniše vršidbeni aparat na kombajnu

Powered By AGROmedia

Postupak ubiranja žita sastoji se od odsecanja, vršidbe, separacije i čišćenja. Savremene mašine, sprovode sve ove postupke u jednom prohodu, a zovu se kombajni (eng. combine, combine harvesters, nemački Mähdrescher). Od pojave prvih kombajna, sedamdesetih godina devetnaestog veka u SAD i četrdesetih godina dvadesetog veka u Evropi, do danas, taj naziv se raširio i na druge žetvene mašine, ne samo za univerzalne kombajne za zrno, već i na samohodne kombajne koji objedinjavaju više operacija.

Vršidbeni aparati
U vršidbenom aparatu zrno se odvaja od klasja, oklaska, mahune, te prolazi kroz sloj materijala i podbubnja, i odlazi do uređaja za čišćenje. Zrno može da bude neovršeno, izvršeno i izdvojeno. Cilj je da udeo izdvojenog zrna, izvršenog zrna koje je prošlo kroz podbubanj, bude što veći, a da oštećenja budu što manja. Kao što je navedeno, razlikuju se dva osnovna tipa vršidbenog aparata, tangencijalni i aksijalni.

Tangencijalni vršidbeni aparat
Osnovni delovi tangencijalnog vršidbenog aparata su bubanj i podbubanj. Ubrana masa kreće se po obimu bubnja u pravcu rotacije, tangira ga, te od toga potiče naziv. Na nekim rešenjima postavlja se ulazni usmerivački valjak, prednji biter, pa i dodatni bubanj i podbubanj. Prečnik i širina bubnja zavise od učinka kombanja, a kreću se u dijapazonu 450 do 800 mm, odnosno 850 do 2.800 mm. Postoji više vrsta bubnjeva, u zavisnosti od biljne vrste, a najčešći je onaj sa šest do deset letava sa rebrima. Za branje kukuruza se bubanj „blindira“, odnosno, popunjava razmak među letvama limenim zatvaračima. Na novijim rešenjima uvek se koristi „blindirani“ bubanj.

Opširnije pročitajte OVDE.