"Škoda fabija" - da li je ovaj "polo" bolji od "pola"?

Kod „fabije“ se set kvačila ubrzano troši, a ležajevi točka retko traju duže
od 70.000-80.000 km

Retko koji brend kupci novih i polovnih automobila cene kao „Škodu“. Od nekadašnjeg brenda za izbegavanje, na čiji kvalitet su se zbijale brojne šale, češki proizvođač je, otkada ga je početkom 90-ih godina prošlog veka preuzeo „Folksvagen“, postao jedan od najpoželjnijih. Kako i ne bi kada nudi proverenu VW mehaniku po nižoj ceni.

enterijer prve „fabije“ je jednostavan i funkcionalan. Plastika je osrednjeg kvaliteta ali je otporna na ogrebotine

Tako svi znaju da je „oktavija“ u stvari jeftiniji i praktičniji „golf“, a „fabija“ je
zapravo „polo“, takođe sa naglaskom na ono praktičniji. Naime, „fabija“ prve generacije je, za razliku od „folksvagen pola“ nudila širok izbor karoserijskih varijanti. Osnovu je činila klasična „hečbek“ forma sa petora vrata, a osim nje tu su bili i veoma popularni karavan kao i limuzinska varijanta. Najtraženija je svakako bila petovrata verzija, a ovde predstavljeni karavan je bio posebno popularan kao službeno vozilo, ali i kod porodičnih ljudi. Prtljažnik od 426, odnosno svih 1.225 litara sa oborenom zadnjom klupom nemaju ni mnogi karavani više klase, a kada se na sve to doda činjenica da „fabija“ nudi dovoljno mesta za četiri odrasla putnika, jasno je otkud ta popularnost.

Motor 1.4 sa 75 konjskih snaga pokazao se kao najbolji izbor za „fabiju“ po pitanju performansi i potrošnje, a što je takođe bitno, pravi i najmanje problema

„Fabiji karavan“ je predstavljena 2000. godine, 12 meseci posle premijere hečbek varijante ovog modela. Ponudu motora činili su 1,4 litarski benzinci od 60, 68, 75 i 100 KS, kao i dvolitraš od 115 konjskih snaga. Što se tiče dizela ponudu su činili 1.9 SDI sa 68 i 1.9 TDI sa 100 KS. Prilikom redizajna 2004. „fabija“ je dobila izmenjen prednji kraj sa ravnim farovima, drugačiju instrument-tablu i nove motore. Prvenstveno 1,2-litarski trocilindraš u verzijama sa 54 i 64 konjske snage, motor koji je zamenio osnovni 1.4, a sa njim predstavljen je i dizel trocilindraš zapremine 1,4 litra u verzijama sa 70 i 80 konjskih snaga.

Generalno, preporuka od benzinaca ide 1,4 litarskoj varijanti sa 75 ili 100 KS, pri čemu je slabija verzija jeftinija za održavanje, a kod dizela najpouzdanijim se pokazao atmosferski 1.9 SDI agregat mada i 1.9 TDI ili 1.4 TDI zaslužuju uslovnu preporuku uz obavezu da se proveri protokomer, stepen kompresije, stanje turbine, EGR ventila i plivajućeg zamajca (kod 1.9 TDI). Tu je posebno problematičan protokomer koji često strada.

ODešava se da se usled trenja prekine kabl ABS-a. Kočnice i dalje rade ali gube ABS funkciju

Izbegavajte benzinac od 1,2 litra jer osim što nije previše ekonomičan, zahteva kvalitetno gorivo i pedantno održavanje, a u protivnom može se desiti da čak i prezupči. Kod ovog motora nešto češće dolazi do otkaza bobine, mada se ta pojava beleži i kod ostalih „Škodinih“ benzinaca. Tu je i 1.4 MPI benzinac sa 60 i 68 KS koji nije previše ekonomičan i ima problema sa pumpom vode.

Preporučeni benzinac od 1.4 litra sa 75 i 100 KS nema tih problema ali usled lošeg goriva može doći do zagušenja EGR ventila, a može se zaprljati i klapna gasa kao i dizne. U sva tri slučaja problem se efikasno rešava čišćenjem a tek u težim uslovima mora se zameniti EGR ventil.

Bobina strada kod benzinskih agregata na većim kilometražama. Na ovaj trošak treba računati pri kupovini polovnih „fabija“ uvezenih iz inostranstva

Što se ostalih problema tiče, treba reći da se kod „fabije“ set kvačila ubrzano troši pa bi sa prethodnim vlasnikom trebalo proveriti da li ga je već menjao kako biste unapred znali da li vas čeka ovaj trošak. Takođe, ni ležajevi točka nisu previše izdržljivi i po iskustvima nekih servisera neretko traju svega 70-80 hiljada kilometara. Od mehanike najčešće stradaju silent (prigušujući) blokovi na prednjoj viljuški kao i poprečni stabilizatori, a u retkim slučajevima i gumice balans štangle. Sreću vlasnika kvari i poneka sitnica kao što su otkaz mikroprekidača brave vrata. U tim slučajevima dešava se da se vrata sama zaključavaju i otključavaju što ume i te kako da nervira, a osim brave vrata dešava se da otkaže i brava prtljažnika.

Električni prekidač za svetlo za vožnju unazad je takođe sklon otkazu, zato obavezno pre kupovine proverite da li radi

Od elektronike povremeno strada senzor spoljne temperature pa to ometa rad klima-uređaja. Još jedan tipičan problem je i otkaz mehanizma elektropodizača stakala koji pogađa i „fabiju“. Izduvni sistem kod varijanti sa početka proizvodnje nije bio trajan – najviše tri do četiri godine, a to se popravilo kod modela nakon redizajna 2004. Ipak, originalni izduvni sistem na polovnim „fabijama“ prve generacije je retkost. Mali servisi se rade na svakih 10.000 km, a veliki na 60.000 km. Izuzetak su 1.2 HTP, 1.4 MPI i 1.4 TDI koji imaju lanac.