Najčešće zablude o zimskim gumama

Nije zavera. Razlika postoji. Ali zimske gume ne mogu da krše zakone fizike, niti da spreče nekoga da zbog brze vožnje izazove udes. Ali mogu mnogo da pomognu disciplinovanim učesnicima saobraćaja. Ovo su najčešće zablude u vezi zimskih guma koje su uočene u komunikaciji sa vozačima.

Letnje gume sa veoma dubokom šarom mogu da se koriste po snegu
NE - razlika između zimskih i letnjih guma nije samo u dubini i vrsti šare, već i u materijalu od kojih su napravljene. Letnje gume su izrađene od mešavine koja se odlično ponaša pri visokim temperaturama, ali se zato zimi stvrdnu i veoma loše koče i skreću čak i na apsolutno suvom asfaltu pri niskim temperaturama.

Zimske gume su napravljene od mekše smeše koja zadržava elastičnost i kada temperatura ode ispod nule, pri čemu karakteristična duboka šara pomaže da "kopaju" kroz sneg i bolje "grebu" po ledu (koliko je to moguće, naravno).

Dubina šare na zimskoj gumi mora da bude bar centimetar ili više

NE MORA - po zakonu, minimalna dubina šare na zimskim gumama je 4 milimetra. Naglašavamo, to je zakonski minimum; preporučujemo da zamenite zimske gume mnogo pre nego što dođu do ta krajnja 4 milimetra.

Dovoljno je da imam zimske gume samo na pogonskim točkovima

NE, tako je po zakonu bilo nekada, ali već godinama na sva četiri točka morate da imate zimske gume. Naravno, u uslovima i u periodu koji su gore navedeni. Čak i ako izbacimo zakon iz priče, može da bude opasno da imate npr. zimske gume na prednjim pogonskim točkovima, a letnje na zadnjim.

Zimske gume mogu da vozim i leti
PO ZAKONU DA, ali pri visokim temperaturama one se brže troše, lošije koče, povećavaju potrošnju goriva, lošije "drže" u krivinama i pri oštrim manevrima, bučnije su, a pritom visoke temperature trajno menjaju karakteristike materijala od kojeg su napravljene, pa se zimi više neće ponašati onako kako bi trebalo. Dakle, korišćenje zimskih guma leti donosi višestruku štetu, uključujući i rizik od udesa.

Opširnije pročitajte OVDE.