Volkswagen Golf istorija: Golf I (treći deo) - Rađanje legende II

Golf sedan

Kada je Volkswagen počeo rad na Golfu krajem 1960-ih godina, glavni plan je zahtevao heč sa troje i petoro vrata, ali to ne znači da Nemci nisu bili zainteresovani i za sedan za neka tržišta, gde je takav stil značajno popularniji. U Evropi to se uglavnom odnosilo za [pansko tržište, gde su Ford Escort, Opel Kadett i Renault 5/7 bili izuzetno popularni, ali Volkswagen je najviše brinulo američko tržište. Kada se Golf pokazao uspe[nim, Volkswagen je počeo rad i na njegovoj sedan verziji koja je debitovala 1979. godine pod Jetta imenom (ponovo po vetru). Jetta je bila za 40 centimetara duža od Golfa i pružala gepek zapremine 630 litara u poređenju sa 320 litara kod Golfa.

Iako je Jetta bila dostupna uglavnom sa četvoro vrata, na određenim tržištima je postojala i verzija sa dvoje vrata. Težina vozila je povećana za samo 30 kilograma, a kupci su uglavnom bili zadovoljni. Možda jedina mana je ležala u prostoru na zadnjim sedištima, koja su bila nešto više skučena da bi se otvorio prostor gepeka.
 

Kadett/Astra

Golfu je bilo potrebno samo pet godina da dostigne prodaju od pola miliona primeraka, a 1978. godine je počeo rad na drugoj generaciji. Do tada, Golf je dobio nekoliko novih konkurenata, od kojih je najpoznatiji bio spomenuti Opel Kadett (u Britaniji Vauxhall Astra). Nemačka divizija General Motorsa (GM) nije skrivala da su rastavili i proučili upravo Golf sa ciljem da razviju dostojnog konkurenta, a pošto je Kadett stigao nekoliko godina kasnije on je ispravio i mnoge boljke. To se pre svega odnosi na karavansku verziju od samog starta, a 1981. godine na zabavu je stigao i Ford sa novim Escortom sa pogonom na prednje točkove. Volkswagen je odgovorio 1980. godine sa prvim većim osveženjem u vidu većih farova i zadnjih svetala i novim 1,3-litarskim benzinskim motorom od 60 ks. Iste godine zapremina dizela je povećana na 1,6 litara (uz rast snage od 4 ks na 54 ks) dok je GTI dobio novi petostepeni manuelni menjač.

Formel E

Tokom naftne krize 1979. godine (rezultovanom revolucijom u Iranu) nemački gigant je ponudio i posebnu Formel E verziju sa kraćim prenosnim odnosima na menjaču, pa samim tim i nižom maksimalnom brzinom uz bolju ekonomičnost. Volkswagen je takođe dodao još nekoliko detalja da poboljša aerodinamičnost, pre svega u vidu prednjeg branika, pa je potrošnja smanjena za do 20%. Dok Formel E nije povećao prodaju u onoj meri u kojoj se Volkswagen nadao, on je ipak naterao konkurenciju da krenu identičnim koracima.

Kabrio

Slično kao i dizel i Jetta, i kabrio nije planiran od prvog dana, ali je kasnije postao veoma bitan model da se održi pažnja publike. Volkswagen nije želeo kabrio najviše iz razloga što su novi sigurnosni standardi iz 1970-ih godina postali veoma strogi i gotovo nijedan proizvođač nije uspevao da ih zadovolji.
Kompanija je i dalje imala „bubu“ kabrio proizvedenu od strane Karmanna, ali samo za evropsko tržište. U navedenom periodu, Karmann je pravio većinu svog profita preko proizvodnje Sciroccoa i očajnički je pokušavao da ubedi Volkswagen da proširi ponudu i sa kabrioletom. Kompanija je odbijala ovaj plan najviše zato što bi kabrio smanjio već uzak prostor Sciroccoa pa je pažnja posvećena Golfu.

Početkom 1977. godine je proizveden i prvi prototip, a skidanjem krova. Golf je izgubio oko 80% svoje čvrstine, što se ujedno pokazao i kao najteži posao.
Ostatak priče pročitajte na AutoRepublika.com