Volkswagen Golf istorija: Golf I (drugi deo) - „Rađanje legende“

Golf u Americi

Golf je stigao u Sjedinjene Američke Države (SAD) krajem 1975. godine pod novim imenom – Rabbit (Zec), čime je pratio strategiju nekih drugih modela, kao što su Audi 80 i Volkswagen Passat, koji su takođe promenili imena u Fox i Dasher. Rabbit ispred sebe nije imao lagan posao i glavnu konkurenciju je video u japanskim rivalima koji su počeli da osvajaju američke kupce. U poređenju sa evropskom verzijom, američki Golf tj. Rabbit je imao veće branike da zadovolji sigurnosne standarde i na taj način bio za 70 kilograma teži.
li i pre nego što je prodaja počela, Volkswagen je imao veliki problem u samoj ceni zahvaljujući jakoj marki u poređenju sa dolarom. Do 1975. godine, cena „bube“ je skočila na 2.900 dolara, oko 270 dolara više nego godinu dana ranije, što je bilo za 100 dolara više nego domaći Ford Pinto i Chevrolet Vega – daleko veći, moćniji i bolje opremljeni proizvodi. Za Rabbit je bilo potrebno izdvojiti 3.100 dolara, što je bilo u samom rangu značajno većih proizvoda sa motorima od šest cilindara. Mnogi će reći da je ovaj automobil spasila dizel verzija predstavljena 1980. godine (opcija od samo 170 dolara), a ona je stigla u pravo vreme tokom naftne krize. 

Američka fabrika

Još od 1957. godine, Volkswagen je imao u planu proizvodnju i u Severnoj Americi i čak kupio teren u saveznoj državi Nju Džerzi, ali se iznenada predomislio i prodao ga kada je shvatio da troškovi proizvodnje bi bili gotovo identični onim u Nemačkoj. Ideja se ponovo rodila početkom 1970-ih godina, ali nasuprot očekivanjima, Golf nije imao ni približnu popularnost u poređenju sa „bubom“. U periodu od 1973. do 1976. godine prodaja je pala na ovom tržištu sa 540.364 na samo 238.167, a 1975. godine, Toyota je nadmašila Nemce po prodaji (283.000 prema 268.000) i postala najprodavanija strana kompanija u Americi.

Kompanija je razmatrala i uvoz iz Meksika, ali je odustala od ove ideje uz objašnjenje da bi ono oštetilo reputaciju. Kako marka nije slabila u poređenju sa dolarom, konačna odluka je pala da je Volkswagenu ipak potrebna američka fabrika. Umesto izgradnje potpuno novog pogona, Nemci su odlučili da kupe neki od već postojećih, a posle kraće pretrage izbor je pao na nekadašnju Chryslerovu fabriku u saveznoj državi Pensilvaniji. Ona je izgrađena još 1969. godine, ali nikada nije korišćena iz razloga što je Chryslerova prodaja naglo opala početkom 1970-ih godina. Volkswagen je zaposlio oko 5.000 radnika i godišnje planirao da proizvodi oko 200.000 vozila. 

Američka prodaja kreće

Prvi Rabbit je sišao sa američke trake u aprilu 1978. godine. Iako je postojao veliki broj onih koji su sumnjali da primerci proizvedeni u Americi neće biti istog kvaliteta kao oni iz Nemačke, Volkswagen je tvrdio da je kontrola kvaliteta identična i da će Amerikanci uskoro smatrati Rabbit američkim proizvodom sa nemačkim identitetom. Njegova prodaja je skočila sa 149.170 na 214.835 od 1978. do 1979. godine, ali do početka 1980-ih godina Volkswagen je imao novi problem. Jaka japanska konkurencija, kao i slabo interesovanje za dizele posle rane popularnosti, je naterala Volkswagen da otkaže planove za dodatnu fabriku u okolini Detroita, a do 1982. godine prodaja Rabbita pada na samo 91.166 vozila.

Mnogi su videli problem u samoj kompaniji koja je previše amerikanizovala ovaj automobil i on više nije podsećao na slavnog nemačkog predstavnika. Američke verzije su bile slabije po pitanju snage, a Volkswagen je napravio velike promene u ogibljenju da bi učinio Rabbit udobnijim. Novi predsednik kompanije Carl Hahn je jednom prilikom izjavio da su njegova istaživanja pokazala da oni koji su želeli automobil sa američkim karakteristikama nisu gledali u Rabbit, što je bio ključni problem pada prodaje. 

Kako spasiti Rabbit?

Kao moguća solucija je stigao Rabbit GTI sa većim 1,8-litarskim motorom od 90 ks, na koga je publika morala da čeka dodatnih pet godina posle Evrope. GTI nije dodao samo moćniji motor već i modifikovano ogibljenje, veće kočnice i sportska sedišta. Iako za 63 kilograma teži u poređenju sa standardnim modelom i za 22 ks slabiji nego evropska verzija, Rabbit GTI se mogao pohvaliti sa ubrzanjem do 100 km/h za samo 9,7 sekundi, što ga je učinilo jednim od najbržih kompaktnih automobila.

GTI je dobio izuzetne ocene novinara, ali to nije rezultiralo i većom prodajom, koja je do 1984. godine pala na samo 68.362 vozila. U periodu od 1979. do 1983. godine Nemci su u Americi nudili i pikap verziju pod Caddy oznakom sa maksimalnom nosivosti od 625 kilograma. Caddy je kasnije proširen i u ostatak sveta, a najpopularnijim se pokazao u Južnoj Africi gde se proizvodio sve do 2007. godine. Volkswagen je do tada već radio na drugoj generaciji, koja će koristiti Golf ime na oba tržišta, a na Rabbit ime publika će morati da čeka sve do pete generacije. 

Prvi dizel

Dok je Volkswagen predstavljao Golf Amerikancima, u Evropi se spremala prva veća dizel revolucija. Iako su takvi motori od samog starta imali prednost po ekonomičnosti, sve do ranih 1970-ih godina oni su uglavnom bili rezervisani za komercijalna vozila. Tokom 1970. godine u Nemačkoj je prodato oko 57.000 dizel automobila i većina njih su bili spori, bučni i ostavljali oblak dima iza sebe. Situacija se naglo promenila kada su Mercedes i Peugeot predstavili nove generacije, a posebno popularnim se pokazao Peugeot 204, uz Fiat i Opel kao sledeće rivale. Volkswagen još uvek nije imao u planu Golf dizel već je želeo nove revolucionarne rotacione motore, ali su inženjeri smatrali da bi dizel motor išao bolje uz nemačku filozofiju ekonomičnosti i kvaliteta.

Ostatak priče pročitajte na AutoRepublika.com