Volkswagen Golf istorija: Golf I (prvi deo)

Maj 13. 1969. godine je bio izuzetno bitan dan u istoriji Golfa.

Volkswagen, Porsche i Audi protiv konkurencije

Tog dana glavnim ljudima kompanije su prikazani mnogi prototipovi sa velikim potencijalom, a radi poređenja su prikazani i „buba“ i novi i revolucionarni Fiat 128. Porsche je prikazao svoj EA266 sa centralno postavljenim motorom, dok je Audi predstavio EA267 kao potencijalni naslednik za „bubu“ i sličnih dimenzija kao Audi 50. Model koji je privukao najviše pažnje je stigao iz samog Volkswagena pod kodnom oznakom EA235. U pitanju je bio moderan heč sa dugačkom haubom, kratkim gepekom, pogonom na prednje točkove, ali sa „bubinom“ mehanikom i motorom na vazdušno hlađenje postavljenim napred.

Spomenuti motor je morao biti postavljen poprečno (transverzalno) po uzoru na BMC Mini, koji je tokom 1959. godine prvi koristio ovo revolucionarno rešenje da se smanji potreba za prostorom ispod haube. Mini je imao menjač ispod motora, dok ga je Fiat stavio prvi pored takvog motora 1964. godine sa Autobianchi Primulom. Ista tehnološka strategija je korištena i na novom Fiatu 128, koji je trebao da bude Golfov glavni konkurent.

Ital Design

Do leta 1969. godine, Volkswagen je znao pravac u kojem treba da ide. EA235 se pokazao kao privlačan prototip, ali je morao da ima motor na vodeno hlađenje. Ostalo je samo da se pronađe dizajner, a predsednik Kurt Lotz je smatrao da takva osoba ne postoji u Nemačkoj i uputio se u Italiju da ga pronađe. To se činio kao logičan potez pošto je tokom 1960-ih godina gotovo svaki proizvođač tražio italijanske dizajnere.
Volkswagen je već imao dugačku vezu sa dve Italijanske kuće: Ghia i Pininfarina, a sa ovom drugom se već dogovorio oko razvoja novog Passata. Međutim, Nemci su se iznenada predomislili i 1969. godine najavili saradnju sa dosta manjom italijanskom kućom, Ital Design, koju je samo godinu dana ranije osnovao mladi Giorgetto Giugiaro. Kada je imao samo 21 godinu, Giugiaro je već radio za velikog Bertonea gde je dizajnirao Iso Gro i Alfu Romeo Giuliju GT, a zatim je prešao u kuću Ghia, gde su njegova najpoznatija dela bila DeTomaso Mangusta i Maserati Ghibli.

Tokom 1967. godine Giugiaro osniva svoju sopstvenu kuću Ital Styling, a godinu dana kasnije menja ime u Ital Design. Iste godine, na Salonu automobila u Torinu, Lotz je zatražio od jednog od svojih dizajnira da mu dostavi listu šest najlepših automobila, a čak četiri su bili delo Giugiara. U januaru 1970. godine, Ital Design je zvanično dobio ponudu da dizajnira čak tri proizvoda za Volkswagen, koji će kasnije postati Golf, Scirocco i Passat.

Prvi prototip

Na taj način Golf nije bio prvi heč sa pogonom na prednje točkove, ali je nastavio trend koji je započeo tokom 1960-ih godina. Do kraja 1960-ih godina, Renault će imati čak tri takva proizvoda, tu je bila i veoma uspešna Simca 1100, a Volkswagen je video veliku inspiraciju i u Alfa Romeo Alfasud, koju je Giugiaro lično dizajnirao.

U avgustu 1970. godine, Giugiaro je zvanično predstavio svoj prototip čelnicima Volkswagena, koji još uvek nisu otpisali Porscheov projekat sa centralno postavljenim motorom. Posle kraće analize, Giugiarov projekat je dobio zeleno svetlo za serijsku proizvodnju, uz minimalne dizajnerske promene da bi se zadovoljili američki sigurnosni standardi. Finalni proizvod će kasnije pretrpeti još neke izmene, kao što su ovalni farovi koji su zamenili kockaste na prototipu da bi se uštedelo na troškovima. Na proleće 1970. godine, Volkswagen je zvanično započeo rad sa preko 1.400 inženjera i budžetom od 1,2 miliona maraka. Tokom narednih 200 sedmica nemački gigant će da proizvede preko 100 primeraka za testiranje i da ih testira preko četiri miliona kilometara.

Veza sa Audijem

Za mehanički deo se pobrinuo Audi koji je već imao dugogodišnje iskustvo rada sa bokser motorima sa vazdušnim hlađenjem. Audi je već imao jedan motor spreman zapremine 1,5 litara, ali je on bio rezervisan samo za skuplje verzije koje bi se prodavale u nižim brojkama.

Golf je planiran kao proizvod za šire narodne mase pa je samim tim morao da pruža i manji motor. It tog razloga, Audi je razvio još jedan motor zapremine 1,1 litra specifično za Golf i novi Audi 50. On je isporučivao solidnih 50 ks na 6.000 obrtaja, što je bio veliki korak u poređenju sa „bubom“ iz istog perioda (44 ks iz 1,3-litarskog motora). Mnogo pažnje je posvećeno i na ogibljenje, pri čemu je svaki točak imao samostalnu kontrolu. To ne samo što je poboljšalo ponašanje u krivinama već je pomoglo Golfu da ostvari i izuzetne rezultate u testovima sudara. Bolje opremljeni modeli su stigli i sa diskovima pozadi.
Ostatak priče pročitajte na AutoRepublika.com