Alternativna goriva koja bi mogla da pokreću naše automobile

Da bi neko gorivo ušlo u masovnu primenu potrebno je da zadovolji određene

kriterijume. Ono mora proizvoditi više energije uz manje troškove i mora biti široko rasprostranjeno u velikim količinama, kao i da proizvodi minimalno zagađenje.

Jasno je da takve kriterijume nije lako ispoštovati, pa su se naučnici često okretali prilično bizarnim rešenjima.

Jedna od takvih namera bila je da se đubre (papir, plastika i baštenski otpad) pretvaraju u biodizel. Iako se pričalo da ova tehnologija predviđa i korišćenje tela uginulih mačaka, to se na kraju pokazalo kao neistina. Ovako dobijeno gorivo je daleko jeftinije od onog koje se kupuje na pumpama.

Etanol, koji se dobija fermentacijom šećera, takođe je jedna od opcija. Iako ovaj alkohol već ima primenu u nekim trkačkim šampionatima, njegova ekonomska neisplativost ostavila ga je po strani kada je komercijalna primena u pitanju.

Slična je priča i sa piljevinom, koje ima dosta, ali na čiju masovnu primenu se čeka, jer se prilikom njenog sagorevanja oslobađa metan, jedan od najodgovornijih među gasovima koji izazivaju efekat staklene bašte.

Jedan od najbizarnijih načina dobijanja goriva jeste upotreba iskorišćenih pelena

uz pomoć postupka koji se zove piroliza, a koji se zasniva na zagrevanju materijala u okruženju bez kiseonika, gde se molekuli razlažu i tako nastaju korisni nusprodukti. Ovaj način dobijanja alternativnog goriva mogao bi imati široku primenu imajući u vidu koliko se iskorišćenih pelena svakog trenutka na planeti baci u smeće.

Ako su pelene dostupne, onda je solarna energija na izvolite. Radi se o tehnologiji primene posebne farbe, kojom bi bili ofarbani automobili, a koja sakuplja sunčevu energiju.

Indijska kompanija Tata Motors radila je na razvoju automobila sa pogonom na kompresovani vazduh. Princip rada ovog sistema zasniva se na rezervoaru sa

CO2 koji izbacuje vazduh napolje do malog klipnog motora koji okreće radilicu i tako pokreće automobil. Iako ova tehnologija ne zahteva nikakvo "obnavljanje" njena potencijalna primena može biti ograničena usled loših performansi koje automobili sa ovakvim pogonom mogu imati, jer je procena da maksimalna brzina u tom slučaju ne bi prelazila 50km/h.

Kako slane vode ima u izobilju, naučnici su radili na njenoj primeni u auto industriji. Iako se došlo do zaključka da morska voda može postati izvor energije, s istraživanjima se prestalo.

Nešto manje u izobilju ima biometana, odnosno gasa koji se nalazi na velikim deponijama, a koji bi kompresovan jednog dana mogao postati zamena za naftu.

Dosta nade se polaže i u korišćenje algi kao goriva, kroz upotrebu njihovog ulja, koje u kombinaciji sa drugim hemikalijama daju novu vrstu biodizela.