Od „bube“ pravi „jaguar“

 

Tokom više od tri decenije, koliko se bavi automehaničarskim zanatom, Predrag je radio isključivo sa ovim „Folksvagenovim” modelom, tako da mu je, kaže, pronikao u dušu. Osim redovnog održavanja i najraznovrsnijih prepravki, nekoliko puta je radio i kompletnu restauraciju „bube“, prilikom koje se automobil rasklapa do poslednjeg šrafa, a onda ponovo sastavlja i sređuje.

- Bagi kabriolete sam počeo da izrađujem od 1998, a replike „jaguara“ i „mercedesa“ malo kasnije, kada sam se povezao sa čovekom koji ima kalupe. Inspiraciju za prvi bagi dobio sam iz stranih časopisa. Tada se ovde niko time nije bavio, i poželeo sam da napravim jedan. U osnovi bagija i replika starih automobila koje izrađujem je ista mašina, s tim što se kod bagija šasija „bube“ skraćuje, a kod ovih produžava. Recimo, kod replike „mercedesa“ iz 1937, cela šasija - motor, menjač, trap - sve je od „bube“. Da bih napravio bagi, potrebno je najmanje tri meseca rada, a za repliku „jaguara“ ili „mercedesa“ skoro cela godina. Cena bagija je oko 4.000 evra, dok replike koštaju oko 10.000 evra - objašnjava Predrag.

Do sada je izradio četiri replike „jaguara“, dva „mercedesa“, pet bagija i dva pikapa, i svaki taj primerak je ručno rađena i jedinstven. A iduće godine, Predrag će završiti i „bubu“ limuzinu sa četvoro vrata i pokretnim krovom, za koju je već ima šasiju, prednji i zadnji deo.

- Kupci mojih automobila su zaljubljenici u oldtajmere, poput našeg proslavljenog košarkaša i mog prijatelja Duška Savanovića. On je kupio jednu „bubu“ koju sam sredio za svoju dušu - sa hromiranim motorom, bez brava na vratima, koja se otvaraju daljincem, i raznim drugim detaljima.

Kada je reč o prepravkama automobila, najbitnije da se taj posao radi sa ljubavlju, jer se vidi kada se nešto odradi samo da bi se završilo, ali i da čovek bude kreativan - objašnjava naš sagovornik.

Predrag se zainteresovao za automehaničarski zanat nakon što se njegov otac Sava vratio sa specijalizacije iz „Folksvagenove“ fabrike u Volfzburgu i počeo da servisira „bube“ u Zemunu. Čim bi završili sa đačkim obavezama, Predrag i njegov brat Milenko odlazili su u očevu radionicu i pomagali mu da čisti delove, dok ih je on upućivao u tajne zanata. Kasnije su braća nasledila očev posao. I mada Milenko danas radi i sa drugim modelima automobila, Predragu su „bube“ ostale najveća inspiracija.